Za slavu se skupi nas 15-ak najbližih: tri generacije, dve gurmanske struje, i gotovo svi matorci sa nekom boljkom koja utiče na izbor jela. Bolesti su razne: imamo visoki holesterol i pritisak, potom dijabetes, pa još i glutensku intoleranciju. Da bude još komplikovanije, tu je i bar jedan opaki tradicionalista, onaj što bi na grudima istetovirao „ja ♥ pečenje“, a da ne spominjem našu vegeterijanku. Svake godine samo od toga me uhvati panika, a da ne pričam o svojoj potrebi da stvari dodatno zakomplikujem: za naš slavski ručak uvek su na stolu neka sasvim nova jela, uvek se isprobavaju neke nove delicije, sve mora da bude „wow“, iako su gosti samo naši-naši.
Nekoliko nedelja pred slavu napišemo okvirni meni – posebno sa poznatim, a posebno sa nepoznatim jelima, onda počnemo sa isprobavanjem tih nepoznatih, pa porodično donosimo konačnu odluku. U običnim okolnostima, kad smo svi zajedno u kuhinji, dešava nam se da se sudaramo, da ne funkcionišemo baš najbolje kao tim. Ali na dan slave, radimo kao mali vojnici i odradimo sve cakum-pakum 🙂 .
Sastojci (za 24 komada):
- 2 glavice crnog luka
- 4 čena belog luka
- 2 tikvice
- 100 g parmezana
- 1 supena kašika suvog bosiljka
za testo:
- 30 g gustina
- 300 ml mleka
- 2 jaja
- 2 žumanca
- 250 ml neutralne pavlake
- prstohvat muškatnog oraščića
Izrendajte tikvice, malo ih posolite i stavite u cediljku da se procede. Na zagrejanom maslinovom ulju kratko (oko 2 min) propržite sitno iseckan (može i mleven) crni luk i stišnjen beli luk. Dodajte rendane i dobro oceđene tikvice, promešajte i pržite još 3-4 minuta. Posolite i pobiberite, i sklonite sa vatre da se malo prohlade.
U međuvremenu napravite testo. Umutite gustin sa 1/3 količine mleka i dobro izmešajte da nemate grudvice. Tome dodajte cela jaja i žumanca, opet umutite, pa postepeno dodajte ostatak mleka, pavlaku, kašičicu soli i oraščić.
U pleh za mafine stavite papirne čašice za pečenje. U svaku stavite ravnu supenu kašiku fila od tikvica, preko dobar prstohvat rendanog parmezana, pa malo bosiljka i na kraju dve supene kašike testa. Pecite u zagrejanoj rerni na 225° C oko 15-20 minuta, odnosno dok ne dobiju lepu zlatnu boju. Izvadite ih iz rerne, ostavite da se odmore oko 10 minuta, pa poslužite.
Recept je sa sajta theKitchn. Tražila sam po netu recepte koji mogu ranije da se spreme, a još i da su gluten-free i naišla na ovaj. Kažu da se vrlo lepo zamrzavaju kad se ispeku i ohlade (stave se u jednom sloju na tacnu i tako zamrznu, a onda se upakuju u kese za zamrzivač), pa se odmrzavaju tako što se u zagrejanoj rerni na 200° C na plehu zagreju oko 5-10 minuta. Kako smo mini kiševe pekli u dve ture, tako sam isprobala varijantu da nam prvi sloj umesto sira bude fil i nama se tako više dopalo jer se sir prilično zalepi za papirnu čašicu pa smo imali utisak da ga manje ima. Isprobali smo da ih pečemo bez papirnih čašica, u dobro nauljenom plehu, ali su nam se dosta zalepili i previše smo ih oštetili prilikom vađenja.
