Dugo već razmišljam zbog čega li je Anja toliko nezainteresovana za spremanje slane klope, kad već tako iskreno voli hranu, a još je i vrlo je zahtevna i stroga, i ima veoma visoka očekivanja od onoga ko kuva. Onda sam odlučila da je pitam i dobila sasvim, za mene, neočekivan odgovor „da toliko suvereno vladam kuhinjom da ona ne vidi tu mesta i za sebe, ali da bi volela…“. Uh, baš me je strefilo, pa sam zavapila kako bih i ja volela, i toliko toga bih želela da joj pokažem, da je naučim… Eto šta se desi kad ne pitam jasno i glasno!
Ja baš volim ove nove klince, trudim se da ih poznajem, da razumem šta je njima važno, šta ih pokreće, šta je nova „moda“ i u pozitivnim i u negativnim talasima koje emituju. Ne zanosim se da to što mi prija da slušam One Republic, ili što volim da pročitam Jua Nesbea, ili što mi se sviđa ova nova hipsterska moda, znači da između nas nema generacijskog jaza. Ima ga, ali mi to nije izgovor da mislim loše o svim mladima, da stavove o novoj generaciji gradim na negativnim primerima. Mnogo me nervira kad mlade tretiraju kao pošast ovoga društva, što nijedna politička partija nema jasnu strategiju za mlade, što se ne razmišlja ozbiljno, a još manje radi na boljem obrazovanju, što se više bavimo problemima odraslih, nego problemima mladih i tako smo u začaranom krugu jer se ne dešavaju promene po meri onih koji su stvarno snažni da učine NEŠTO. Baš bi bilo sjajno kada bismo u Beogradu izgradili nešto poput Muzejske četvrti u Beču, oplemenili grad muzejima moderne umetnosti i stvorili prostor za savremeni izraz i potrebe neke drugačije, nove, pametne dece. I to bio samo delić onoga što bismo mogli da uradimo, kad bi samo neki fini, kulturni, pametni, nepohlepni ljudi uopšte hteli u politiku.
A kod nas, čim sam nešto novo saznala o svom detetu, pao je dogovor da ja njoj pravim društvo i pomognem oko pravljenja slatkiša, a ona će sa mnom da kuva ručak. I tako svaki put kad nam obaveze dozvole. Odmah smo jasno podelile uloge da ne bi slučajno došlo do nekog nesporazuma, da ne bi pokvarilo tako lepo smišljeno druženje. I bilo je lepo, ali mnogo zamorno. Nisam mogla da verujem da smo posle dva sata stajanja u kuhinji bile tek na pola recepta za kapkejkove, a sa pripremom slanog gotovo da nismo ni mrdnule. Potpuno nas je smorilo to prebacivanje mera sa volumena na težinu, pa smo se malo smotale oko topljenja čokolade, pa nismo kupile kakao, pa nam se nešto pavlaka nije lepo umutila… Stvarno je mnogo naporno to pravljenje kolača, ali je rezultat zaista M LJ A C ! Još ako uspem da odolim da pojedem samo jedan dnevno – biću još zadovoljnija!
Sastojci:
za kapkejkove
- 115 g putera
- 60 g čokolade za kuvanje
- 70 g kakaa
- 140 g brašna
- ½ kašičice sode bikarbone
- ¾ kašičice praška za pecivo
- 2 jaja
- 190 g šećera
- 1 kašičica vanila ekstrakta
- ½ kašičice soli
- 115 g kisele pavlake
za krem od kikiriki putera
- 200 g kikiriki putera
- 125 g šećera u prahu
- 70 g putera
- ¼ kašičice soli
- 80 ml slatke pavlake
- 1 supena kašika kisele pavlake
Na pari otopite i sjedinite puter, čokoladu i kakao, pa ostavite sa strane da se prohladi. Pomešajte brašno, sodu bikarbonu i prašak za pecivo. Umutite jaja, dodajte šećer, vanila ekstrakt i so, promešajte da se sve dobro sjedini, pa dodajte prohlađenu masu sa otopljenom čokoladom i umutite. Dodajte prosejanu 1/3 mešavine brašna, umutite, potom dodajte kiselu pavlaku, opet umutite, i na kraju dodajte prosejani ostatak mešavine brašna i sve dobro sjedinite. U pleh za mafine postavite papirne čašice za pečenje, napunite svaku dobijenim testom i pecite u zagrejanoj rerni na 175°C, 18-20 minuta. Pečene kapkejkove ostavite da se ohlade oko 30 minuta pre nego što ih premažete kremom.
Da napravite krem, prvo umutite slatku pavlaku. Ostale sastojke stavite u činiju i umutite mikserom srednjom brzinom. Prebacite masu u posudu sa umućenom slatkom pavlakom i lagano sve promešajte dok se ne sjedini.
Dobile smo ukupno 15 kapkejkova. Odlučile smo da pred samo jelo svaki premažemo kremom, tako da smo ih stavile u staklenu činiju sa dobrim poklopcem, a krem u frižider. Kako smo nove u pravljenju kolača, tako još uvek nemamo sav pribor, pa smo krem nanosile tako što smo običnu kesu za zamrzivač pretvorile u špric za kolače, ali svakako da bi bilo mnogo lepše da smo imale pravu opremu. To ćemo sledeći put 🙂 . Krem je prilično sladak, zbog toga smo mimo originalnog recepta dodale kiselu pavlaku. Ako slučajno koristite već zaslađenu pavlaku, smanjite količinu šećera u prahu.
Recept je sa sajta Bakers Royale.
