Ima ona pametna da je najbolja mera čoveka ne kakav je kad mu je sve potaman nego kakav je pred izaozovima i razmiricama.
Nedavno se nađem u sred neke nesloge. Jedna strana se ogrnula plaštom osvete, uobičajenu pokornost zamenila siktanjem, nesigurnost i neznanje pretočila u mržnju. Druga strana zajahala na besu prve, poterala svoj nasilnički ego u trku na 100 metara. Ja, treća strana, odlučila da budem mudra i, bez mnogo reči, zauvek otišla.
Po odlasku, prvi dan odvojim za tugovanje. Ispregledam slučaj iz svih uglova: gledam sebe na tom raskršću, vidim – imam prednost, ali džaba – bahati se zaleteo, pa mogu il’ da teram po svome i poginem il’ da prikočim i propustim. Do nekih sitnih sati oprostim sebi i drugima i utonem u plitak san. Drugi dan okupim sve Moje – one što brinu o meni i s pažnjom slušaju, što su kompetentni da mi sude jer me znaju uzduž i popreko, što su konstruktivni da me čuju i ohrabre. Treći dan, koracima lakim poput zraka, krenem ka svom novom pozivu.
Kad te klecne neka promena, možeš da zaigraš na kartu žrtve, da se prepustiš oplakivanju šta sve nemaš a zaslužuješ, da se danima preispituješ ko te je zeznuo u životu a ko ti ni hvala nije rekao, da se zalediš u „ne mogu ja to“ paroli. Možeš da pustiš da ti gorčina poput rđe nagriza stvarnost. A možeš i da se, uprkos svemu, uspraviš, da dišeš duboko, da pogledaš bol u oči i kažeš mu da ti ne može ništa, da pođeš među ljude, da zasučeš rukave i smisliš plan i taktiku, da učiš, učiš i učiš… Možeš da budeš Borac.
Što bi moja drugarica citirala: „Ne izaziva nam patnju ono što nam se desilo, nego ono što sami sebi govorimo da nam se desilo.“
O receptu
Otišli na Kvarner na naše majsko đirovanje po jadranskoj obali. Pred put smo brinuli što nam je sezona šparoga na izmaku, al’ nas već na prvom odlasku na pijacu u to razuverile veze tankih, mladih izdanaka ove samonikle delicije. Nama je prirodnije da kad smo kraj mora jedemo njegove plodove i ribu, mada smo ozbiljno kibicovali aktuelne dane janjetine i sira.
Mnogo dobri kuvari će vam uvek reći da za savršeno jelo nisu dovoljne kvalitetne namirnice, već da je ključni sastojak dobra ideja. Krstareći među tezgama i preskačući ribarsku užad, nađemo tek ulovljenu ribu i jutrom ubrane šparoge, pa za časak smislim ovu pastu sa oradom. U dvorištu uberem kišom razmirisan ruzmarin, dodam još malo belog luka i rumenih pomidora. Sve zalijem žlahtinom, mladim belim vinom, jednostavnog ukusa i citrusno-cvetne arome, od istoimene sorte što uspeva samo u Vrbniku.
Pasta sa oradom će nam biti recept za celu godinu, pa kad ne bude šparoga, koristićemo zelenu boraniju, ili blitvu, ili zelje.
Ako ste ljubitelj paste sa morskim plodovima ili ribom, pogledajte i ove recepte:
Video recept
Pratite nas i na našem Youtube kanalu.
Sastojci (za 2 osobe):
- 1 veći čen belog luka
- 1 grančica svežeg ruzmarina
- 1 manja veza šparoga
- 1 paradajz
- 1 orada od oko 400 g
- 125 ml belog vina
- 250 g testenine
- 2 supene kašike sitno seckanog svežeg peršuna
- ¼ limuna
Zagrejte dublji tiganj, sipajte 2 supene kašike maslinovog ulja i kratko, oko 30 sekundi, propržite beli luk iseckan na listiće i grančicu ruzmarina. Dodajte paradajz koji ste prethodno očistili od semenki i iseckali na sitne kocke, kao i šparoge isečene na štapiće dužine oko 2 cm. Nastavite da pržite na umerenoj vatri oko 5 minuta, povremeno mešajući. Izvadite grančicu ruzmarina i bacite je.
Ribu izfilirajte, isecite na tračice i dodajte u tiganj, pa pržite oko 2-3 minuta. Nalijte sve belim vinom, posolite i pobiberite i ostavite na vatri da se sve ukrčka nekoliko minuta. Probajte, pa po svom ukusu dodajte još soli i bibera.
U međuvremenu skuvajte testenininu 2 minuta kraće od vremena naznačenog na pakovanju, procedite je sačuvajte malo vode od kuvanja) i dodajte u tiganj sa sosom od orade i šparoga. Ako vam se sos previše ukuvao, dodajte oko ½ šolje vode od kuvanja testenine. Na kraju dodajte još 1 supenu kašiku maslinovog ulja i 1 supenu kašiku sitno seckanog svežeg peršuna i promešajte.
Servirajte odmah posuto preostalim peršunom i preliveno sokom od limuna.
Pratite nas i na:
