Grilovani miročki sir sa jagodama

Oduvek me je brinula reč kolektivno, imala je nešto nemirno i neugodno u sebi. Čula sam je prvi put kada je komšija sa drugog u staroj zgradi spomenuo mojima da je u julu na kolektivnom odmoru. U mom još nezrelom umu odmah se postrojile slike komšije i njegovih kako se cimaju sa ogromnim koferima po putu bez hlada, cedeći se od podnevne žege. Za njima se otegla kolona ostalih fabričkih radnika i njihove sitne dece i umornih žena. I svi se upinju da stignu do tamo nekog mora, svima im muka na licima i već im preseo i odmor i kolektiv.

Ni prvi pregovori sa sindikatima o novom kolektivnom ugovoru nisu baš bili od velike pomoći da ugled i čast ove reči izdžikljaju u mojoj glavi.

Živimo u društvu gde te retko pitaju za mišljenje, a ako ga i kažeš a neuklopivo je u celinu, odmah si provokator, dok kažeš keks postaješ smetnja. Jedan pametan čovek reče „Ako u grupi svi razmišljaju isto, onda se niko ne trudi da razmišlja.“ Ali, avaj, ugodno je biti deo kolektiva, ušuškati se u koheziju i grupno samopouzdanje, staviti racio na zadnje sedište da drži sveću, a volan prepustiti manipulativnom egocentriku koji misli najviše na sebe, ovde i sada. Pod izgovorom harmonije, a pod pritiskom „mi protiv njih“, članovi grupe, kad je najvažnije, prihvataju tuđe perspektive ne dižući glas i zanemarujući posledice iracionionalnih odluka.

Ovaj defekt u procesu mišljenja prozvah „kolektivno mišljenje“, mada mu je engleski izvor groupthink, pa bi moglo i drugačije. Psiholozi kažu da su prvi simptomi ove pojave iluzija nedodirljivosti, neupitno verovanje u moralnost grupe, etiketiranje onih koji drugačije misle kao slabe, zlobne ili glupe. Tu je još i samo-cenzura ideja koja odstupaju od navodnog grupnog konsenzusa, direktan pritisak na sve koji se usude da dovedu grupu u pitanje… Zvuči poznato, je l da?

A lek? Ima ga – postavljanje pitanja. Kad postavljamo pitanja, hranimo mozak, a kad hranimo mozak – učimo, a kad učimo možemo i da menjamo.

O receptu

Jagode i sir odavno ljubavišu u slanim kombinacijama, a kad se jagode naparfemišu bosiljkom znaš da te čeka nešto čarovito.

Miročki sir kupujemo u jednoj prodavnici blizu Kalenića, ali mu zamena u ovom receptu može biti halumi ili sir za grilovanje. Inače mnogo volimo miročki sir i još zimus sam htela da objavim recept za grilovani sa narom, ali nijednom ne stigoh da ga uslikam. Ipak, oduševljena tim koloritom, odlučih da probam miročki sir sa jagodama.

Vinegret od jagoda je zapravo rok zvezda ovog recepta. Prve prolećne jagode nisu mnogo slatke, pa ako se odlučite da ga pravite u kasnijoj sezoni, možda će vam prijati da dodate više limuna. Količina koja se dobije je veća nego što je potrebno za serviranje sira sa jagodama. Zato ostatke iskoristite da začinite neku zelenu salatu – potpuno je fabulozno!

Ako volite kombinacije voća i sira, pogledajte i ove naše recepte:

Od srca vam preporučujem i limunadu od jagoda sa bosiljkom i tekilom.

Recept

Sastojci (za 4 osobe):

1 pakovanje miročkog sira
12 manjih jagoda
12 listova svežeg bosiljka

za vinegret od jagoda:

6-7 većih jagoda
1 kašičica senfa sa medom (ili ½ kašičice dižon senfa i ½ kašičice meda)
sok od ¼ limuna
prstohvat soli i bibera
1 supena kašika maslinovog ulja

Prvo napravite vinegret od jagoda: u blenderu pomešajte sve sastojke izuzev maslinovog ulja. Probajte, pa po svom ukusu doterajte ukus. Prebacite u činiju, dodajte maslinovo ulje i promešajte.

Sir isecite na 12 jednakih kockica, pa svaku premažite sa svih strana sa malo maslinovog ulja i grilujte na zagrejanom tiganju da sa 4 strane dobijete zlatno braon gril šare. Sklonite sa vatre, pa na svaku kockicu stavite po list bosiljka i jagodu i pričvrstite čačkalicom.

Da servirate, na 4 manja tanjira sipajte po 2-3 kašičice vinegreta i preko poređajte 3 ražnjića sa miročkim sirom, bosiljkom i jagodama.

Pratite nas i na: