Volim kad se ušuškam u neko kreativno ćoše, pa prebrojim misli, prevrtim emocije, malo zamaštam… Kad sam na aerodorom ne mogu ništa od toga, nego se zagledam u ljude s kojima se zajedno zlopatim na nekom gejtu. Pogledom natenance propitujem ko je ljut, ko nervozan, kome je dosadno, ima li srećnih.
Tako ugledam nju, mlađanu mršavicu – sama uprtila dvoje dece u neko stranstvovanje: dečaka od 7-8 godina što pršti od energije i njegovu kopiju u malom izdanju što tek uči da hoda. Dok stariji jurca od zida do zida, povremeno proklizavajući na kolenima po fino uglačanom granitu, bebac lelujavo korača držeći jednu ruku ispruženu uvis, kao da se drži za nečiju nevidljivu šaku. Posle dva koraka, padne na guzu dobro tapaciranu pelenama, razvuče osmeh preko celog lica, a mama mu toplo uzvikne „Bravo!“. Mališan ustaje, klati se, pa opet pada, a mama kaže „Bravo, mili! Idemo još!“. S vremena na vreme baca prekoran pogled na starijeg, pa kad joj priđe nervozno mu govori „Smiri se, ne jurcaj, pašćeš, razbićeš nos!“.
Istovremenost ova dva događaja bi mi nekako simbolična: kao roditelji pravimo verovatno milion grešaka, a ipak deci, čim prohodaju, ne damo pravo ni na jednu.
Živimo u kompetitivnom društvu u kojem se uspesi brzo zaboravljaju, a greške odjekuju godinama kao najveća sramota. Sebi dopuštamo ulogu bogomdanog sudije, pa sortiramo ljude na nekakve i nikakve. Lepotu interneta nam siluju umišljeni bezgrešnici sejući pakosne komentare da ih svi daleko čuju.
Deca uče od nas. Ako mi pravimo veliki problem od male greške i ona će isto tako. Ako mi ne tolerišemo soptvene nesavršenosti ni ona neće moći svoje. Ako ih bezuslovno volimo i kad zabrljaju i ona će nas kad napravimo neku glupost. Ako ih sopstvenim primerom naučimo da budu dobre duše, da priznaju svoje greške, da stalno uče – napravićemo bolje ljude nego što smo mi.
Naše dete ispalo bolje od nas dvoje zajedno, pitam se stalno odakle nam 😉
A sad i recept za jagnjeće ćufte 🙂
Sastojci (za 4 osobe):
- 450 g mlevene jagnjetine
- 2 supene kašike prezli
- 1 manji crni luk
- 1 kašičica sušenog origana
- 250 ml pilećeg bujona
- 350 g grčkog jogurta
- 1 jaje
- 2 čena belog luka
- 2 supene kašike sitno seckane sveže mirođije
- 1 supena kašika sitno seckane sveže mente + nekoliko listova za serviranje
Da napravite ćufte, u činiji pomešajte meso, prezle, sitno seckani crni luk, origano, 1 kašičicu soli i crni biber po ukusu. Od dobijene smese oblikujte 24 ćufte, pa ih pržite u dobro zagrejanom tiganju sa malo maslinovog ulja (1 supena kašika), u jednom redu, dok sa svih strana ne dobiju zlatno-braon boju. Odvadite kašikom višak masnoće iz tiganja, sipajte bujon i ostavite da se ćufte krčkaju oko 10 minuta. Izvadite ćufte rešetkastom kašikom na tanjir i ostavite sa strane.
U činiji umutite jaje, dodajte jogurt, beli luk stišnjen kroz presu, mirođiju i mentu i sve dobro promešajte. Dodajte kutlaču vrućeg bujona u kojem su se krčkale ćufte, promešajte, pa sve zajedno sipajte nazad u tiganj sa ostatkom bujona. Kuvajte na umerenoj vatri, sve vreme mešajući varjačom, da se sos zgusne i krene da vri. Probajte, pa po svom ukusu posolite i pobiberite. Vratite ćufte u sos i nežno protresite tiganj da se sve ćufte oblože sosom. Sklonite sa vatre, poklopite i ostavite da odstoje 5-10 minuta.
Servirajte sa prilogom po želji (kod nas je bio kuskus) i pospite listićima sveže mente.
Adaptirano sa Cookstr.
Pratite nas i na:
