Odemo dete i ja u prodavnicu, tamo neka žena postrojava prodavce i prodavačice, glasno, da je svi, baš svi čuju, govori im da su nesposobni i da nemaju pojma o svom poslu. Dete se namršti, objasni mi da je ovakve situacije baš pomere, da ne podnosi kad su ljudi osioni i promrmlja nešto kao za sebe: „Radije sam ljubazna, nego po svaku cenu u pravu…“.
Iako gotovo šapatom rečene, njene reči mi se sruče na srce poput glasnog groma. Da, ja baš nisam najljubaznija osoba u svim situacijama. U sabraćaju se obično nađe bar jedan kreten, u restoranu čopor razuzdane dece, komšinica što večito pametuje, i onaj bahati, i ona nevaspitana… Imam pun šaržer izgovora da finoću pošaljem u ćošak, a neuglađenosti dozvolim da kormilari mojim mislima. I naravno da je uvek onaj drugi kriv, eto ja ne bih da me nisu isprovocirali…
Finoća nam decenijama juriša silaznom putanjom, predratno „ljubim ruke“ i slični maniri zamenilo posleratno strahopoštovanje drugova i drugarica, da bi je devedesete dokrajčile i konačno zamenile osornošću, a društvene mreže joj isisale i poslednji dah. Danas, u našoj razbucanoj i razjedinjenoj zemlji ljubaznost kao da nema nikakve šanse, bahatost se propagira kao vrhunska vrednost od trenutnog vođe nacije lično. Sa javnih funkcija promoviše se neprijateljstvo i grubost, a velikodušnost, brižnost i obzirnost – sve ono što suštinski čini ljubaznost – posmatra se kao odlika slabića i naivaca.
Nauka kaže da su u osnovi opstanka ljudske vrste zajedništvo, dobrota i ljubaznost, da pravilo „gledaj prvo sebe“ nije recept za napredak društva. Naprotiv, kažu da je ljubaznost jedan od najvažnijih prediktora zadovoljstva i stabilnosti u životu. I da je nadasve zarazna. Ja probala i stvarno jeste.
Pasta sa pečenim čeri paradajzom je recept mog ljubaznog, mnogo finog deteta.
Video recept
Pratite nas i na našem Youtube kanalu.
Sastojci:
- 350 g čeri paradajza
- 250 g testenine
- 1 manja glavica crvenog luka
- 2 čena belog luka
- 1 supena kašika paradajz koncentrata
- 1/2 kašičice ljute tucane začinske paprike (opciono)
- 1/2 kašičice dimljene začinske paprike
- 25 g bejbi spanaća
- 4 supene kašike rendanog parmezana
- 5-6 listova svežeg bosiljka
Oprani i osušeni paradajz stavite u manji pleh (da bude u jednom sloju, ali gusto poređan da bi prilikom pečenja što manje tečnosti isparilo), posolite, poprskajte sa jednom supenom kašikom maslinovog ulja i pecite u zagrejanoj rerni na 200° C, oko 40 minuta.
Testeninu kuvajte 2 minuta kraće od vremena naznačenog na pakovanju, sačuvajte 1 šolju vode od kuvanja, pa procedite.
Zagrejte dublji tiganj, dodajte 1 supenu kašiku maslinovog ulja i sitno seckani luk, posolite sa oko 1/4 kašičice soli, pa pržite na umerenoj temperaturi oko 5 minuta, povremeno mešajući. Dodajte beli luk protisnut kroz presu, pa pržite još oko 30 sekundi, a potom i paradajz koncentrat i začinske paprike i nastavite da pržite još 30 sekundi. Dodajte pečeni paradajz, a potom i kuvanu testeninu, nalijte za 1/2 šoljice vode od kuvanja testenine i dobro promešajte. Dodajte spanać, pa promešajte i sačekajte da se slegne. Sve pospite sa 2 supene kašike rendanog parmezana i dobro pomešajte. Ako vam se učini da je pasta previše suva, dodajte još malo vode od kuvanja testenine.
Servirajte odmah sa listićima svežeg bosiljka i još rendanog parmezana.
Pratite nas i na:
Već sam pogled na sliku govori da je mnogo dobro, samo molim malo objašnjenje. Naime, nije mi jasno u kom trenutku se dodaje pečeni paradajz. Da li i njega treba propržiti u tiganju ili ga dodati direktno u testeninu, da li ga treba izgnječiti ili samo ovlaš umešati?
Hvala draga Andjelija. Pojasnila sam malo recept, bili ste u pravu, nedostajale su neke informacije. Kad se doda peceni paradajz ne gnjeci se, sam se malo raspadne od mesanja.