(scroll down for the recipe in English)
Već godinama doručkujem semenkice, pahuljice i voćkice. Darling je dugo odolevao, naročito dok je dete još bilo tu, pa je u njoj s vremena na vreme nalazio pajtosa za neki grilovani sendvič sa sirom. Od kako smo sami, te nešto cedi sok, pa malo zoba musli, al’ sve nekako kiselo, vidim silno se muči. Rešim da ga iznenadim, pa ga u jednu subotu ispratim na stadion, zavrnem rukave, očas umesim meko testo sa mlekom, pa krenem da ga filujem sitnicama koje ga čine srećnim. Pre nego što se vrati, sakrijem sve u frižider, a onda ujutru poranim da ispečem iznenađenje. Ne može čovek da veruje, „Kobasica za doručak? I mladi luk? Nemoguće!“, a meni nešto baš milo.
Sednemo da jedemo, svako se uneo u svoj elektronski dojavljivač vesti. Vidim u sandučetu pismo, pisala mi moja divna, neverovatno kreativna, uvek doterana sestra (ona bi dodala i da je singl, pa ako ima neko ko redovno ide kod zubara, ne čačka nos na javnom mestu i ume da šapuće – tu je), od koje me razdvajaju samo kilometri do Švedske, gde se ona plemenito bavi decom obolelom od autizma. Otvorim i lepo se zagrcnem, shvatim da imamo istu dijagnozu, devijaciju u genu poznatu kao „mogu ja to, ako treba i sama“.
„Draga moja,
Juče sam kupila pet pari cipela. Možeš da zamisliš koja je to depresija kada je u pitanju cifra pet (5). U moju odbranu, kupljene su u prodavnici koja je otvorena par puta godišnje i prodaje probne modele koji su u pola cene.
Živim u haosu… Stan mi liči na skladište i više ništa ne mogu da nađem, a naročito ne one stvai koje sam stavila „da znam gde su“. Sreća da nisam pomerala garderobu, pa sam makar ljudski obučena. Majstor me ignoriše. Od njega ni pisma, ni razglednice, a ja čekam…
A hoću i predstavu, dvadesetdvoje dece, polovina sa dijagnozama! Ako, neka! Hoću ja da svi vide šta umem, da mi se dive! Ostalo mi je još samo da odštampam (ručno napravljenim šablonom) „Smart kids“ na dve majice (tri su gotove!), osam kostima za morske sirene i brod u kome treba da plove kralj, četiri princa, princeza i gusar, a od koga su svi odustali! Neka, nekaaa, ja ću, ja sve mogu sama… Osećam se prilično šizofreno… znam replike koje govori svih dvadesetdvoje, a neki od njih nemaju pojma kada treba da nešto da kažu, a kamoli šta! Počinje da me hvata panika, obrukaću se…
A pazi, povrh svega, prošlog četvrtka „šumski dan“. Baš kada uvežbavamo prokletu predstavu! Pokušah da se izvučem i predložih da ostanem sa Divljim Gabrielom koji jedini ostaje u školi, al` Sanna je morala da slomi nogu, pa rekoše, ostaće Sanna… Ja naravno vučem najtromije i najdeblje. Okačili se o mene kao prepuni cegeri, a ja jedva i sebe nosim… Psujem u sebi (na svim jezicima koje savlađujem, pa čak i na onima koje ne govorim) prokleto korenje i suve grane, rupe koje nespretno preskačem i dižem pale borce oko sebe… Ja sam u suknji (naravno!) širokoj, učinilo mi se da je to pametno, lakše ću da skakućem i izigravam crvenkapicu dok se sakrivam od nastavnika fizičkog plašeći se da mi ne da neki zadatak! Suknja se zakači za svaku granu, ali su se makar prugaste (dugine boje) gumene čizme pokazale praktičnim kada naiđismo na baruštinu… Napokon ručak. Sedimo tako mi, ja pokušavam da se radujem mlakoj vodi, zgnječenoj banani i mom wok-povrću sa piletinom čija je tečna sadržina (čitaj ulje) uspela da pronađe put iz mog fancy lunch boxa… Mmmm… kako je ukusnooo, lažem sebe dok mrtva gladna jedem hladan ručak, i u letu hvatam Markusa koji je dohvatio oveću granu u nameri da se obračuna sa Oskarom koji mu je maznuo poslednju palačinku. Ništa lepše od prijatnog ručka u šumi po kojoj su se razmilela deca nižih razreda moje škole… I svi su kao malko rumeni i malo više veseli zbog dana na vazduhu… svi sem mene i grupe dece oko mene koju sam uspešno indoktrinirala…
U jednom trenutku shvatih da za nedelju dana punim pedesetjednu godinu, muka da te uhvati! Probaj samo da brojiš do pedesetjedan, jezik će da te zaboli! I kako onda da ne odem i ne kupim pet pari cipela..? Pravdam se, rođendan mi je i odlučujem da ne brojim do pedesetjedan, nego se zaustavih na pet… Pet pari cipela… u zdravlje ih iscepala!
Ljubim te!“
E, stvarno uzdravlje i srećan rođendan draga moja!
Sastojci:
za testo:
- 375 g brašna
- ½ kašičice soli
- 200 ml toplog mleka + 1 supena kašika za premazivanje
- 1 supena kašika šećera
- 1 pak (7 g) suvog kvasca
- 2 supene kašike maslinovog ulja
- 1 žumance
za fil:
- 100 g krem sira
- 100 g rikote
- 100 g mocarele
- 100 g kulena
- 1 mladi luk
i još:
- 1 jaje za premazivanje
- 2 supene kašike rendanog parmezana
Pomešajte brašno i so. U dublju činiju sipajte mleko, šećer, kvasac, maslinovo ulje i žumance, sve pomešajte, pa dodajte brašno sa solju i umutite viljuškom. Prebacite na radnu površinu i mesite testo oko 10 minuta, pa ga stavite u podmazanu činiju, pokrijte providnom folijom i ostavite na toplom da narasta oko 1 h.
Na blago pobrašnavljenoj površini, razvucite testo na debljinu od oko ½ cm, premažite ga mešavinom krem sira i rikote, pospite narendanom mocarelom, sitno iseckanim kulenom i mladim lukom, pa čvrsto urolajte počev od duže strane. Rolnu isecite na komade debljine oko 2 cm i ređajte ih u krug po podmazanom okruglom plehu. Pleh pokrijte providnom folijom i ostavite na toplom još oko 1 h da rolnice narastu. Premažite rolnice umućenim jajetom, pospite svaku sa malo parmezana i pecite u zagrejanoj rerni na 200° C, 30 minuta.
Servirajte vruće.
Cheese and pepperoni rolls
Ingredients:
For the dough:
- 375 g flour
- ½ teaspoon salt
- 200 ml warm milk + 1 tablespoon for brushing
- 1 tablespoon sugar
- 7 g dry yeast
- 2 tablespoons olive oil
- 1 egg yolk
For the filling:
- 100 g cream cheese
- 100 g ricotta cheese
- 100 g mozzarella
- 100 g pepperoni
- 1 spring onion
And also:
- 1 egg for brushing
- 2 tablespoons grated parmigiano
Mix the flour and salt. In a deep bowl, pour the milk, sugar, yeast, olive oil and egg yolk, mix well, add the flour and salt mixture and whisk with a fork. Transfer on a kitchen counter and knead the dough for about 10 minutes, then put it in a greased bowl, cover with plastic wrap and allow to rise in a warm place for about 1 h.
On the lightly floured surface, roll out the dough into approximately ½ cm thickness, spread the cream cheese and ricotta mixture, sprinkle with grated mozzarella and finely chopped pepperoni and spring onion, and roll up tightly, starting from the long side. Cut the log into 2 cm thick slices, arrange the slices into circle in a lightly greased oval baking dish, cover with plastic wrap and allow to rise in a warm place for about one more hour. Brush the rolls with the beaten egg, sprinkle with grated parmigiano and bake in preheated oven at 200° C for 30 minutes.
Serve warm.
Pratite nas i na:
