(scroll down for the recipe in English)
Kada bi postojalo takmičenje u broju malih, starih gradova, što ti odmah ukradu srce svojom romantikom i šarmom, oduzmu dah prirodnom lepotom i vekovnom umetnošću i arhitekturom, ututkanom u mir i tišinu gradskih zidina, nesumnjivo da bi Italija bila prva na svetu. U nekim od tih gradova poželim da se smestim pod neko drvo sa pogledom, sa spritzom u jednoj i knjigom u drugoj ruci, darlingom sa jedne a decom (množina je zbog Ninne) sa druge strane, i ne mrdam danima. U nekima, pak, poželim da studiram, ako može i dva fakulteta, samo da potraje – to mi je nekakav vrhunac meraka. Trevizo je taj.
Natkriven senkom gospodarice turističkih mapa, osvajačicom srca naročito ako je pohodiš stazama kojima se ređe ide, Venecijom, Trevizo se sačuvao od hordi turista i zrači nekom posebnom pitomošću i mirom.
Prošaran kanalima i uskim, popločanim ulicama, sa tek nekoliko znamenitosti, može se obići u sat vremena.
Al’ onda zasednete u neki kafe, naručite proseko jer mu je Trevizo dom, pa ga srkuckate, gledate ljude i prepustite se toj jednostavnoj lepoti ćutanja.
Kad malo ogladnite, lepo se prošetate do riblje pijace, pa u nekom od obližnjih restorana prezalogajite sveže komade morskih plodova, gotovo uvek poslužene tradicionalno – sa palentom.
U nekoj radnji prodavačica se sva razmazala od nežnosti prema Ninni, pa započnemo kulturno ćaskanje. Pitam je šta nam preporučuje u Trevizu, a ona spremno odgovara „Điđu! Spritz i pohovani sendvič sa mocarelom!“, i cmokne skupljena tri prsta da dodatno pojasni. Uveče odemo do Osteria dalla Gigia, stanemo u podugački red ispred šanka, i – okasnimo – objave da su svi sendviči prodati.
Vratimo se do hotela, zauzmemo stočić u popularnom kafeu pored, poručimo po čarobni, narandžasti, blago penušavi napitak, uz koje nam posluže i fine slane zalogajčiće, onako kako to u Italiji red nalaže. U neko doba prođe konobar i svakom gostu posluži još po činiju tek skuvanog kremastog rižota sa šumskim pečurkama. Gostiju sve više, atmosfera sve toplija, proleće u vazduhu…
Sutradan spakujemo kofere i krenemo nazad. Do kuće smislim šta ću to da studiram.
Verovatno još jedino sebi nisam dosadna sa tim kako mi je mesto u Italiji i da moja mediteranska duša nešto štuca ovde na Balkanu, nije joj baš sve potaman kad je ovde, a tamo se smiri i ušuška, kao svoj na svome. Nije, verovatno, slučajno da živimo nedaleko od italijanske ambasade, da je dete još u osnovnoj školi dobilo italijanski kao obavezni drugi strani jezik, da sad studira u Italiji, da najčešće kuvamo italijanska jela… Pasta alla norma je italijanski klasik i prvi recept koji mi je dete izdiktiralo u pero. Ovako to ona radi.
Sastojci (za 2 osobe):
- 200 g paste
- 1 manji patlidžan
- 1 čen belog luka
- 1 konzerva od 400 g pelata
- 1 kašičica šećera
- ½ kašičice krupno mlevene ljute aleve paprike (ili više/manje po ukusu)
- 1 šaka svežih listova bosiljka
- 125 g sveže mocarele
Skuvajte pastu u dosta slane vode, 2 minuta kraće od vremena naznačenog na pakovanju.
Patlidžan iseckajte na kockice veličine oko 1×1 cm, pa ga pržite na zagrejanom maslinovom ulju, oko 10 minuta, ili dok sa svih strana ne dobije zlatno-braon boju. Dodajte sitno iseckani beli luk, kratko propržite, pa dodajte paradajz, šećer, ljutu papriku, so i biber. Kuvajte poklopljeno na umerenoj vatri oko 15 minuta, dodajte 2/3 količine bosiljka i mocarelu isečenu na kockice. Odmah dodajte i skuvanu pastu, promešajte i kuvajte sve zajedno još 1-2 minuta.
Poslužite odmah sa ostatkom svežeg bosiljka.
Pasta alla norma
- 200 g short dried pasta
- 1 small eggplant
- 1 garlic clove
- 1×400 g can tomatoes
- 1 teaspoon sugar
- ½ teaspoon peperoncino (or more / less to your taste)
- 1 handful fresh basil leaves
- 125 g fresh mozzarella
Cook the pasta in plenty of salted water for 2 minutes less than the time specified on the package.
Cut the eggplant into 1×1 cm dices, and fry in hot olive oil for about 10 minutes, or until golden-brown on all sides. Add the finely chopped garlic, fry briefly, then add the tomatoes, sugar, peperoncino, salt and pepper. Cook covered over medium heat for about 15 minutes, add 2/3 of the basil and diced mozzarella. Add the cooked pasta, stir and let simmer for 1-2 minutes.
Serve immediately with the rest of fresh basil.
Pratite nas i na:
Fina klopica, prava talijanska… ♥
Verovatno si u predhodnom životu živela tamo, pa se zato sad osećaš kao da si kod kuće.
Verovatno 🙂