(scroll down for the recipe in English)
autor teksta: moj muž
Prosvetari su nastavili štrajk. Nažalost, uglavnom traže samo dodatak na svoje mizerne i umanjene plate, a ne i promenu sistema obrazovanja. Npr, Finska ima jedan od najboljih sistema obrazovanja, a ozbiljno razmišlja da ukine pojedine predmete kao prevaziđene i uvede izučavanje i istraživanje fenomena kao što je Evropska unija, u okviru kog će đaci učiti o jezicima, istoriji, politici i geografiji. Poenta svega je da se eliminiše često pitanje: “Šta je ovo što učim i šta će mi to?“ Menadžer za razvoj iz Helsinkija Pasi Silander ističe da se svet toliko promenio zahvaljujući napretku tehnologije da stari načini edukacije više nemaju nikakvu praktičnu primenu.
Ali da se vratimo na naše prosvetare koji su u štrajku, što znači da su neka deca u kafićima. A treba ih obrazovati…
Kafu uglavnom poznajemo kao čudesni napitak bez kojeg je nemoguće započeti prijatan dan, začin bez kojeg mnoga prijateljstva i ljubavi ne bi postojale. Ali kafa je veće čudo čak i od toga. Njena aroma je jedna od samo dve koje je nemoguće postići hemijskim putem, od vrednosti njenog zrna zavise ekonomije mnogih zemalja, životi, u bukvalnom smislu, miliona ljudi.
Legenda kaže da je plod kafe otkriven 850. godine, kada je jermenski čuvar koza Kaldi, zabrinut što njegovo stado ne spava, pozvao u pomoć kaluđera iz obližnjeg manastira, koji je otkrio da se koze hrane nekim crvenim bobicama. Probao je i on ta zrna i istog trenutka osetio ogromnu energiju.
Nekih 350 godina kasnije, kafa stiže u Evropu. Doneli su je Arapi i prvo je nazvana „vino islama“.
Prvi „kafić“ ipak je otvoren u Konstatinopolju, 1475. godine. Kafa je u to doba smatrana i afrodizijakom, a u 15. veku žene su u Turskoj imale zakonsko pravo da traže razvod ukoliko im muž ne obezbeđuje dovoljne količine kafe. Prvi kafe u Evropi otvoren je u Veneciji, a 1652. godine otvorena je i kafeterija u Londonu, u kojoj je ženama, ukoliko nisu služavke pa su tu zbog gospode, bio zabranjen ulaz. Britanke su zbog toga pisale peticiju, koja je odbijena, a koju možete videti u Muzeju kafe u Londonu. Tridesetšest godina kasnije i Pariz dobija svoj prvi kafe, Le Procop, koji i danas postoji i u kojem je po prvi put služena kafa sa šećerom.
Kafa je inspirisala i umetnike, a mnogima je pomogla da napišu velika dela. Johan Sebastijan Bah je 1734. godine komponovao „Kantatu o kafi“, čuveni francuski književnik i filozof Volter pio je navodno po 50 šoljica kafe dnevno, dok je Onore de Balzak, dok je pisao „Ljudsku komediju“, popio oko 50.000 šoljica kafe.
Ali, kafa nije samo napitak. Ona je, između ostalog i začin koji smo prvo probali u odlićnom bifteku sa kafom, pa u burgeru sa kafom, a sada i u čudesno lepom hlebu sa kafom. Avantura će se sigurno nastaviti…
Sastojci (za 1 veknu):
- 7 g suvog kvasca
- 2 supene kašike žutog šećera
- 200 ml mlake jake kafe
- 2 supene kašike kakaa (nezaslađenog)
- 3 supene kašike rastopljenog putera
- 400-450 g brašna
- 2 supene kašičice soli
U veću činiju sipajte 100 ml mlake vode, dodajte kvasac i šećer i i ostavite 10 minuta na toplom, dok kvasac ne zapeni. Dodajte kafu, kakao, puter i polovinu količine brašna, izmešajte viljuškom, pokrijte providnom folijom i ostavite da odstoji na toplom oko 30 minuta. Dodajte postepeno ostatak brašna i so, prebacite na radnu površinu i mesite 10 minuta da dobijete mekano testo koje se ne lepi za ruke. Prebacite testo u čistu i puterom podmazanu činiju, pokrijte providnom folijom i ostavite da raste oko 1-1 ½ h.
Testo oblikujte u veknu i stavite u blago podmazani kalup za pečenje. Pecite u zagrejanoj rerni na 200° C, 30 minuta. Izvadite iz rerne, preručite hleb iz kalupa na rešetku i ostavite da se prohladi.
Coffee bread
Ingredients (for 1 loaf):
- 7 g dry yeast
- 2 tablespoons brown sugar
- 200 ml luke warm strong coffee
- 2 tablespoons cocoa (unsweetened)
- 3 tablespoons melted butter
- 400-450 g flour
- 2 tablespoons teaspoon salt
In large bowl, pour 100 ml luke warm water, add sugar and yeast and leave for 10 minutes at warm place, until gets foamy. Add the coffee, cocoa, butter and half the quantity of flour, stir with a fork, cover with plastic foil and let sit in a warm place, about 30 minutes. Gradually add the rest of the flour and salt, transfer to a lightly floured working surface and knead for 10 minutes, to get a soft and smooth dough. Transfer the dough to a clean greased bowl, cover with plastic foil and leave to rise about 1-1 ½ hours.
Shape the dough into a loaf and put in a slightly greased baking mold. Bake in preheated oven at 200° C for 30 minutes. Remove from the oven, take it out of the mold and leave to cool on the rack.
Pratite nas i na:
