(scroll down for the recipe in English)
Kad započneš avanturu, pođeš na putovanje po nepoznatim predelima, opremljen rancem punim samo ideja, želja, malih planova, velikih maštanja i nešto samopuzdanja, svaki savet dobro dođe. Od onih o tome šta još u taj ranac da spakuješ, preko onih o opasnostima i mogućim nezgodama na putu, do onih o prečicama i tajnim prolazima. O dobrim ljudima koji su me lepo savetovali sam već pisala, pa da se ne ponavljam, da ne ispadnem neka ludača 🙂 Savetima se, u principu, u zube ne gleda, mislim, na svakom treba biti zahvalan, je li, ili ga bar pažljivo saslušati iz čistog poštovanja prema savetodavcu koji ti kao nešto poklanja svoje vreme i mudrost. Šta ćeš sa savetom, druga je stvar.
Neke od korisnih saveta sam oberučke prihvatila i primenila odmah i pod hitno, a neke privremeno parkirala, tu su da ih se često setim, samo čekam pravi trenutak da ih se dohvatim. Savete poput “treba da neguješ tradicionalnu kuhinju”, ili “moraš da imaš manastirske recepte”, ili “moraš da imaš recept za pire od cvekle”(?!?) i slične, izignorisala sam brzinom svetlosti, nekako sam posebno osetljiva na sve što počinje sa moraš. Bilo je i onih koji su mi savetovali da radim nešto što je već uveliko bilo na blogu, čime su se odavali da nikad tamo svratili nisu, što ne zameram, al’ mi je opšti utisak nekako bezveze. Želju da pobegnem sa lica mesta najviše su izazivali nekakvi preduzetnički saveti, kao da iza mene stoji sistem, neiskorišćeni resursi i neuposleni asistenti. Bile su to ideje kako bi trebalo da rastem brže i bolje, da se uvežem i povežem, da investiram, da “prebacim iz četvrte u petu brzinu” i “sledeće godine u ovo vreme zarađujem najmanje čistih hiljadu evrića”.
U svem tom savetovanju, malo ko me je pitao šta ja želim. A da su me pitali, rekla bih im da nije da mi smeta kad kapne neki dinar, al’ da bude biznis i da brinem kakav nam je p&l, ebit, neto profit i slične stvari – neka hvala. Koliko god romantično zvučala ideja da živiš od nečega što voliš i u čemu uživaš, ne mogu da se ne zapitam gde je granica, kad zadovoljstvo prestaje ako ga pretvoriš u posao. Evo, osnivači Googla, počeli ceo biznis iz zezanja, kao studenti koji su se lepo poigrali svojim interesovanjima i uz pomoć blistavih umova stvorili nešto opasno dobro, a onda ih verovatno isto savetovaili da moraju da investiraju, da rastu – i oni i zarada, pa izašli na berzu, zaradili gomilu para, rastu, osvajaju, već su najbolji a ne zna se gde im je granica, ali sad više ne rade samo ono što im se sviđa nego i ono što moraju, mlate se sa advokatima, poreznicima, stakeholderima i shareholderima. Ne mogu da se ne zapitam da li se i dalje dobro zabavljaju, da li jednako uživaju, onako naivno i predano kao na početku. A to je ono što ja sebi želim, pre svega.
I još želim da kuvam nešto drugačije, da isprobavam druge tradicije, da dodajem i oduzimam, da pravim nešto svoje. Ova piletina a la Tunisienne je možda tradicionalni tunižanski recept, pronašla ga kod Mirej Đulijano u „Francuskinje se ne goje – kuvar“, belo meso zamenila batacima i karabatacima sa koskom, malo sve zaljutila, kiselu pavlaku zakremastila sa malo neutralne pavlake za kuvanje i onako ljudski se nauživala u još jednom novom ukusu.
Sastojci (za 4 osobe):
- 4 batka-karabatka
- 1 kašičica ljute začinske paprike
- 1 srednja glavica crvenog luka
- 1 konzerva (bruto 820 g) kajsija
- ½ kašičice cimeta
- 2 supene kašike kisele pavlake
- 1 supena kašika neutralne pavlake za kuvanje
Razdvojite batak i karabatak, posolite, pobiberite, pospite ljutom začinskom paprikom, poprskajte sa malo maslinovog ulja i dobro sve utrljajte. Pržite meso na dobro zagrejanom tiganju sa malo maslinovog ulja, dok ne dobije zlatno braon boju sa obe strane. Izvadite meso na tanjir, smanjite vatru na srednje-jaku, pa u istom tiganju u kom ste pržili meso pržite sitno iseckani crveni luk, oko 5 minuta. Sipajte celu konzervu kajsija sa sve sokom, dodajte cimet, vratite meso, poklopite i kuvajte 30 minuta.
Otklopite i krčkajte još 10 minuta da tečnost malo ispari. U činijici pomešajte kiselu i neutralnu pavlaku sa malo sosa od kuvanja mesa. Izvadite meso iz tiganja, dodajte mešavinu kisele i neutralne pavlake, pomešajte i dodatno začinite solju i biberom po svom ukusu. Vratite meso, poklopite i ostavite na kratko na isključenoj ringli.
Servirajte sa kuskusom, posuto sa malo svežeg peršuna i krupno mlevene ljute začinske paprike.
Chicken a la Tunisienne
Ingredients (serves 4):
- 4 chicken legs
- 1 teaspoon cayenne pepper
- 1 medium red onion
- 1 can (820 g gross) apricot
- ½ teaspoon ground cinnamon
- 2 tablespoons sour cream
- 1 tablespoon single cream
Separate the chicken legs into drumsticks and thighs, season with salt and pepper, sprinkle with cayenne pepper, drizzle with a few drops of olive oil and rub well. Fry the meat in a preheated frying pan with some olive oil until golden brown on both sides. Remove the meat to a plate, reduce the heat to medium, and fry the finely chopped red onion in the same pan in which you fried the meat, about 5 minutes. Pour the whole can of apricots along with the juice, add the cinnamon, return the meat, cover and simmer for 30 minutes.
Uncover the pan and simmer for 10 more minutes unitl some liquid evaporates. In a small bawl mix sour and single cream with a few spoons of the meat apricot sauce. Remove the meat from the pan, add the mixture of sour and single cream, stirr and season with more salt and pepper to your taste. Return the meat, cover and allow to stand for a few minutes befor serving.
Serve with couscous, sprinkled with some fresh parsley and peperoncino.
Pratite nas i na:
