Problem đačkih užina je aktuelna tema ne samo kod nas, već i u mnogo razvijenijim društvima. Neki se bore za bolji kvalitet u đačkim menzama, a mi se, u skladu sa našom generalnom zaostalošću, borimo kako da deca ne troše odmore u pekarama ili pored kioska sa picom na parče, pljeskom, hot dogom… Roditelji pričaju da nošenje užine nije u modi, kažu da su nemoćni pored izazovnih palačinkarnica i trafika koje nude čips i kocu. Pa, sad, ovaj, kako bih rekla…
Nama se završilo jedno poglavlje u životu, ono školsko, a počinje studentsko. Nekako osećam potrebu da napravim kratak rezime, bar u ovom jednom delu. Kad je vaspitanje dece u pitanju, mišljenja sam da postoji svega nekoliko univerzalnih principa, a da sve drugo zavisi od životnih vrednosti u porodici, karaktera deteta i roditelja, okolnosti u kojima dete odrasta… Ovo nisu moji saveti, već samo moji stavovi.
Doručkujem kod kuće i hranim se zdravo da bi moje dete isto to činilo. Ako roditelji i sami na pauzi na poslu obigravaju pekare ili, još gore, ništa ne jedu do ručka, a od svoje dece očekuju da na sabajle jedu – to mi je jednako licemerno kao kad se roditelji-pušači zgražavaju i negoduju zbog pušenja svojih tinejdžera. „Vođe čopora“ su uvek uzori, predstavljaju željeni model ponašanja. I to pravilo nije rezervisano samo za period sazrevanja – čak i kad odrastemo važi da naš šef na poslu, onaj što nam je lider, treba da vodi ličnim primerom – u suprotnom, nije dobar šef.
Jasno je da ne treba i ne mogu svi da budu vođe, ali to ne znači da su onda ovčice. Roditelji treba da rade na izgradnji samopouzdanja i optimizma kod svoje dece, a onda deci neće biti teško ni da nose svoju različitost niti da prihvate da su drugi drugačijii. Ako se detetu podsmevaju što nosi užinu, ja bih rekla da to nije suštinski razlog, razmisila bih da li postoji neki drugi problem.
Kao zagovornici nošenja užine od kuće (ako već obrok nije pojeden kod kuće), imamo dva ključna pravila. Prvo je da užina uvek treba da bude zamamna i atraktivna, da zamiriše i ukusom podseti na kuću i sve lepo što se tamo sprema. Drugo pravilo je još bolje: užinu pravimo u količini da može i ekipa da se „ogrebe“, jer se uvek slađe klopa u društvu 🙂
Salate za poneti su uvek naš kec iz rukava za popodnevni obrok u školi. Mogućnosti su bezgranične, a mi predstavljamo dva recepta od kojih se društvance fino najede: brza salata od leblebija i salata od sočiva i pečene crvene praprike (oba adaptirana od Gordona Remzija). Znam da sa pakovanjem salate u teglu (i vinegreta u teglicu) nisam baš originalna u gastro-blogo-zajednici, ali ako je deci tako interesantno – to se jedino računa.
Brza salata od leblebija
- 1 konzerva (400 g bruto) leblebija
- 20 čeri paradajza
- 1 crvena paprika
- 1 crveni luk
- 2 šake rukole
- 2 šake motovilca
- 60 g sira (mocarela, feta, edam… izaberite po svom ukusu)
za vinegret:
- 1 čen belog luka
- 4 kašičice balzamiko sirćeta
- 1 kašičica šećera
- 1 kašičica worcestershire sosa
- 8 kašičica maslinovog ulja
- ½ kašičice sušenog origana
Leblebije procedite, isperite i stavite u činiju. Dodajte paradajz isečen na polovine, sitno iseckane papriku i luk, rukolu, motovilac i sir.
U činijici pomešajte sve sastojke za vinegret, posolite i pobiberite po svom ukusu. Neposredno pre serviranja prelijte vinegret preko leblebija, povrća i sira, dobro promešajte i poslužite.
Salata od sočiva i pečene crvene paprike
- 200 g zelenog sočiva
- 1 lovorov list
- 500 ml bujona od povrća
- 1 tikvica
- 1 crvena paprika
- 4-5 sušenih paradajza
- 1 avokado
- 4 supene kašike maslinovog ulja
- 1 supena kašika seckanog svežeg bosiljka
- 1 kašičica seckanog svežeg vlašca
- 1 limun
U šerpu stavite sočivo i lovorov list, nalijte bujonom i kuvajte oko 15 minuta, dok ne bude al dente. Procedite i isperite pod mlazom hladne vode, pa dobro ocedite.
Isecite tikvicu i papriku, poređajte u pleh obložen papirom za pečenje, poprskajte sa malo maslinovog ulja, posolite i pobiberite i pecite u zagrejanoj rerni na 220° C oko 15 minuta, dok povrće ne porumeni. Izvadite iz rerne i ostavite da se prohladi.
U činiji pomešajte sočivo, seckani sušeni paradajz, pečene tikvicu i papriku, avokado isečen na kocke, maslinovo ulje, bosiljak, vlašac i sok od limuna. Po potrebi posolite i pobiberite, sve po svom ukusu. Rashladite pre serviranja.
Chopped salad
- 1 can (400 g) chickpeas
- 16 cherry tomatoes
- 1 red pepper
- 1 red onion
- 2 handful arugula
- 2 handful lambs lettuce
- 60 g cheese (mozzarella, feta, Edam… choose to your taste)
for the vinaigrette:
- 1 garlic clove
- 4 teaspoons balsamic vinegar
- 1 teaspoon sugar
- 1 teaspoon Worcestershire sauce
- 8 teaspoon olive oil
- ½ teaspoon dried oregano
Drain and rinse the chickpeas and place in a bowl. Add the tomatoes cut in half, finely chopped peppers and onions, arugula, lambs lettuce and cheese.
In a small bowl, mix all the ingredients for the vinaigrette, season with salt and pepper to your taste. Just before serving pour the vinaigrette over the chickpeas, vegetables and cheese, stir well and serve.
Lentil and roasted red pepper salad
- 200 g puy lentils
- 1 bay leaf
- 500 ml vegetable broth
- 1 zucchini
- 1 red pepper
- 4-5 dried tomatoes
- 1 avocado
- 2-3 tablespoons olive oil
- 1 tablespoon chopped fresh basil
- 1 tablespoon chopped fresh chives
- 1 lemon
In a small pan put the lentils and bay leaf, pour the broth and cook for about 15 minutes, until lentils are al dente. Drain and rinse under running cold water.
Cut the zucchini and pepper, arrange on a baking pan lined with parchment paper, drizzle with some olive oil, season with salt and pepper and bake in a preheated oven at 220° C for about 15 minutes, until vegetables are browned. Remove from oven and allow to cool.
In a bowl mix the lentils,chopped dried tomatoes, roasted peppers and zucchini, diced avocado, olive oil, basil, chives and lemon juice. Add more seasoning to your taste. Cool before serving.
Pratite nas i na: