Ne pamtim kad sam se poslednji put iznervirala, onako jako, da mi celo telo postane tesno. A bilo je toga nekada, svašta i svakakvi su znali da mi nateraju emocije u juriš. Najčešće su to bili neki ludaci u saobraćaju, bahati muškarci (čudno, ali češće nego žene), moćni glupaci… Posebno je bilo teško kad me ne čuju i ne vide onda kada (mi) je važno.
Nekada su za rešavanje besa savetovali luftiranje, da kad se baš, baš naljutiš izudaraš, na primer, jastuk, ili polupaš nekoliko tanjira o pod, ili se izvrištiš na sav glas. Jednostavno izbaciš gnev, daš sebi oduška. E pa krivo su nas upućivali! Nova istraživanja kažu da luftiranje samo intenzivira emocije, jer fokusiranjem na negativno iznova proživljavamo ono što nas je isprovociralo, pa smirivanje ide mnogo teže.
Da se oslobodimo besa jedna opcija je da preokupiramo mozak razmišljanjem o nečem sasvim drugačijem. Neuronaučnici tvrde da za emocionalne reakcije i intelektualne zadatke koristimo iste mentalne resurse, koji nisu beskrajni. To znači da je poželjno da se, kad se opako rasrdimo, dohvatimo rešavanja neke matematičke jednačine, ukrštenice ili neke druge zabave i distrakcije i tako smanjimo prostor u mozgu za raspredanje priča ko nam je šta zgrešio i kako nas je povredio. Druga opcija je da se u svakoj situaciji koja nas razbesni ozbiljno preispitamo, pogledamo je iz drugog ugla, nove perspektive. Meni je najviše pomagalo pitanje „da li je ovaj jutros ustao iz kreveta sa namerom da baš mene iznervira?“ i obično je odgovor bio „nije“.
Slave su od onih društvenih okupljanja na kojima ponekad ne možete da birate s kim ćete da sedite i gde može da vam se zalomi da pričate i sa onima za koje je odgovor na pitanje „da li je ovaj jutros ustao da bi baš mene iznervirao“ pozitivan. Ima ljudi koji su se pod raznim izgovorima prozlili, samododelili sebi ulogu večitih ustajača na levu nogu sa svim privilegijama koje ta rola nosi, samoproglasili se društvenim žrtvama sa pravom da kritikuju šta god im padne na pamet. Slava baš nema mnogo u našem zimskom repertoaru, na tek nekoliko odemo. Na jednoj nam u društvo zapadne neki samokrunisani ekspert za sve i svašta.
Sa aperitivom počne prvu provokaciju – kako je Jelena načisto upropastila Novaka, pa sad jadan mora da grli drveće i jede organsku hranu za jednoroge. Odmah počnem u glavi da prebiram reči „Sunday morning“ od Maroon 5 koju sam u nekom kvizu napisala da mi je omiljena i koju smo koristili kao muzičku podlogu za video recept za indijske palačinke, a da me ubiješ nisam mogla da se setim dalje od dva reda prve strofe. „Ekspert“ potom pređe na neku teško varljivu aferu sa domaće političke scene, kad nam domaćica servira razna predjela, a ja se u mislima bacim na odgonetanje recepata i šta ćemo mi za naše slavlje da spremimo od sočnih malih zalogaja. Tako smislim i ovaj kesten u slaninici 🙂 Uz glavno jelo čovek počne da hvali jednog političara iz regiona na šta mi zaigra leva obrva, pa brzo počnem da računam 6% od 256.000 i 18% na 464.129, prisećajući se poslednje dve fakture sa posla. Dođemo do dezerta koji ljubazno odbijem, što mog sagovornika potera u temu o „belosvetskim“ dijetama i procenu ko se kolko ugojio od prošlog viđanja, a mene u izgovor da odemo kući.
Stignemo kući, popijem čaj od svežeg đumbira sa listićima mente, istuširam se mlakom vodom, legnem, pročitam nekoliko stranica knjige i zaspim u miru, bez traga jeda. U skladu sama sa sobom.
O receptu
Kuvanje kestenja mi se uvek činilo kao mnogo posla. Kad sam rešila da isprobam kesten u slaninici, prvo sam pretražila internet u nadi da neka poslastičarnica prodaje kuvano kestenje. Nađoh samo nezaslađen kesten pire i brašno od kestena. Onda pomislim da bih možda mogla da kupim pečeno kestenje od uličnog prodavca, tu mi je iza ćoška, ali shvatim da me čeka isti posao čišćenja. Na kraju se nakanim da ih skuvam i očistim sama, tek da isprobam recept. Raspametimo se koliko je kesten u slaninici ukusan, a jednostavan za spremanje, pa kupimo još koje kilo svežeg kestenja, skuvamo, napravimo radnu akciju – očistimo ih sve u jednom cugu i popakujemo u zamrzivač. Sad ih imamo za celu zimu, jej 🙂
Kada sam ih prvi put kuvala, ostavila sam da se kestenje potpuno ohladi da ih lakše očistim, što se ispostavilo kao teži put. Posle sam pročitala da se kestenje najlakše čisti dok je vruće.
Za premazivanje slaninice sam napravila svoju mešavinu od ljutog sosa (koristim Gurman papreno ljuti – nije reklama), soja sosa i meda, ali ako vam to nije zgodno slobodno je zamenite nekim kupovnim BBQ sosom.
Video recept
Pratite nas i na našem Youtube kanalu.
Sastojci:
- 20 kestena
- 20 manjih šnitova slanine
- 1 supena kašika ljutog sosa
- 1 supena kašika soja sosa
- 1 kašičica meda
Kestene operite, svakom zasecite koru, stavite u šerpu, nalijte hladnom vodom i kuvajte 25-30 minuta od trenutka kad provri voda. Procedite, pa nalijte toplom vodom iz česme, tako da kesteni ostanu topli sve vreme dok ih ne očistite. Nožem pažljivo očistite i spoljnu koru i tanku, drvenastu opnu.
Svaki kesten urolajte u po šniticu slanine i ređajte na pleh obložen papirom za pečenje.
U činijici pomešajte ljuti sos, soja sos i med, pa dobijenim prelivom četkicom premažite urolano kestenje. Pecite na 200° C 10 minuta. Servirajte odmah.
Pratite nas i na:
