Pre desetak dana odem na poslovni ručak sa šefom i dvoje konsultanata. Stignem prva, po običaju, sednem za prvi slobodan sto za četvoro, a ubrzo mi se pridruže i ostali. Dvoje pušača povade svoje „naoružanje“, kad priđe konobar i diskretno im ukaže da sedimo u nepušačkom delu. Ovi skoče kao strujom poterani, podviknu mu da „to ne dolazi u obzir!“ i pođu da traže novi sto. Nas dvoje nepušača bez reči pođemo za njima.
I pušači su ljudi, neki od njih, na sreću, moji divni ljudi. Imamo prećutni sporazum: kad sam kod njih upinjem se da se prilagodim, ne pridikujem, ne pritiskam da se oslobode jada i bede duvanske zavisnosti. Tek ponekad, kad me baš napurnjaju, razmašem se ko neka tica usplahirena, pa svima bude malko neprijatno i počnu da mi se izvinjavaju. Kad nam dođu u kuću, spremno se čemere i uklapaju u moju slobodnu zonu. Ima onih što ređe svraćaju, pa se zaborave i zapale. Moj muž požuri po pepeljaru, da bude dobar domaćin, al’ ja mu se isprečim na putu s rukama zapetim na bokovima u Φ – pa bez reči i njemu i pušaču poručim „neće moći!“.
Ipak, odlazak u restorane je mnogo teža priča. Pušačima nepušenje kao mnogo smeta, pa je najprirodnije da se nepušači povinuju njihovim potrebama. Jedno vreme smo se grdno raspravljali, ja sam goropadno branila svoje pravo na čist vazduh, a oni žustro štitili svoju slobodu izbora i ponašanja. Nismo uspeli da se nađemo na pola – jednom ovako, drugi put onako – ma jok, samo svršen čin – il’ među pušače il’ nikako. I ja izaberem ovo prvo.
S nevericom gledam filmske zapise od pre neku deceniju, lekari, sudije, učitelji … – svi zadenuli cigarete na usta, okitili se oblacima belog dima i rade. Sada više toga nema. Jednom, kad i mi kao zemlja porastemo, neće biti pušenja ni u restoranima. Do tada, družimo se više po kućama i jedemo ono što se retko po restoranima služi. Evo lepo ne znam gde bih mogla da pojedem ovako dobru pileću tika masalu!
Sastojci (za 2 osobe):
za mariniranje mesa:
- 350 g pilećeg karabatka bez kože i kostiju
- 100 g grčkog jogurta
- 4 čena belog luka
- 1 kašičica rendanog svežeg đumbira
- 1 kašičica garam masale
- 1/2 kašičice kurkume u prahu
- 1/2 kašičice kumina u prahu
- 1/2 kašičice mlevene ljute začinske paprike
- 1/2 kašičice soli
za sos:
- 1 supena kašika maslinovog ulja
- 1 supena kašika putera
- 1 manja glavica crnog luka
- 4 čena belog luka
- 1 kašičica rendanog svežeg đumbira
- 1/2 kašičice garam masale
- 1/2 kašičice kurkume u prahu
- 1/2 kašičice kumina u prahu
- 1/2 kašičice korijandera u prahu
- 1 kašičica mlevene ljute začinske paprike
- 200 g pasate od paradajza
- 1/2 kašičice šećera
- 1/2 kašičice soli
- 200 ml mlečne slatke pavlake (nezaslađene)
- 1 supena kašika sitno seckanog svežeg peršuna
Piletinu iseckajte na manje komade veličine zalogaja, stavite u činiju, dodajte preostale sastojke za marinadu, dobro promešajte, prekrijte providnom folijom i stavite u frižider da odstoji najmanje 10 minuta (još bolje oko 1 h, a može i preko noći).
Zagrejte dublji tiganj na srednjoj temperaturi, dodajte maslinovo ulje, pa pržite piletinu u turama da dobije braonkastu boju sa obe strane. Vadite meso iz tiganja i ostavite sa strane.
U istom tiganju rastopite puter, dodajte sitno iseckani crni luk i pržite oko 5 minuta sve vreme mešajući. Dodajte beli luk i đumbir i nastavite da pržite još oko pola minuta, a onda dodajte i suve začine (garam masalu, kurkumu, kumin, korijander i papriku) i pržite mešajući još oko 15-20 sekundi, dok začini ne zamirišu. Ulijte pasatu, dodajte šećer i so, promešajte i ostavite da se krčka oko 10 minuta, povremeno mešajući, dok se sos ne zgusne. Dodajte pavlaku i meso sa svim sokovima koje je otpustilo, promešajte i ostavite na laganoj vatri da se kuva još 10-ak minuta. Ako sos postane suviše gust, dodajte toplu vodu po potrebi.
Servirajte preko kuvanog pirinča dugog zrna i pospite peršunom.
Recept je sa Cafe Delites.
Pratite nas i na:
