Mene moja majka rodila sa genom za radoznalost. Ona mi je kao neki ludi auto, vozi me van granica meni znanog i udobnog.
Kažu da je naše društvo naštelovano da radoznalost ubije u pojam, na ceni su više odgovori, a pitanja ič ne vrede. Od malena nam uteruju poslušnost u kosti, debata, diskusija i razmena suprotstavljenih mišljenja su državni neprijatelj broj jedan. Uz radoznalost, majka mi rodila i dug jezik, pa pitam i kad drugi neće, ne marim baš da l’ tamo neki zbog pitanja misli da sam glupa.
S druge strane radoznalosti nije neradoznalost, nego strah. Strah mu dođe kao kočnica – neko ne skida nogu sa nje, pa se ceo život zlopati u sopstvenoj istoći, a neki je tek ponekad klecnu, čisto da ostanu živi i zdravi. Ako je Leonarda i Ajnštajna radoznalost vozila 750 na sat (videh da toliko ide najbrži auto na svetu), onda mu ja dođem fina gospodža koja poštuje ograničenje na našim putevima. Satima mogu da istražujem: počnem nešto da čitam, onda me neka nepoznata reč odvuče na drugu stranu, tamo me sačeka more novina, pa potrčim da se u njima probrčkam, kad ono na horizontu čeka neka čarobna nepoznanica… Onda još odem da to posetim, vidim, dodirnem, probam…
Tako isto vozim i kroz gastronomiju, pa postajem nova ja, gradim sebi novi identitet. Ne prepoznajem se u onoj što je pre 30 godina spremala špagete sa sosom od kečapa i kisele pavlake, ili onoj što je pre 20 godina doručkovala plazma keks i čaj od nane, ili onoj što je pre 10 godina svaki ručak morala da završi sa bar dve štangle čokolade. Ova današnja ja ne drži dijete, nije ni gluten-free, ni sugar-free, ni paleo, ni hrono… Samo je i dalje radoznala…
Volim ove praznike, i crveno i zeleno, i zlatno i srebrno… Rešim da napravim puter keksiće kano zelene jelkice, al’ da ne farbam veštačkom bojom. Pogledam šta ima zeleno i prirodno a u prahu i nema ništa, osim matcha čaja koji em ne volim em je skup za keksiće. Pretražim Amazon, nađem spanać u prahu, kažu prava divota za smutije i testa, skromnih 15 eurića. E ma nemoj! Uzmem bejbi spanać, rasporedim na plehove u jednom sloju, sve potrpam u rernu na 80⁰ C sa duvanjem i osušim za oko 1 h. Pustim da se malo ’ladne, pa ga u turama istucam u avanu da dobijem fin prah. Milina! Onda prvo napravim tortilje da proverim je l’ mirišu po spanaću. Ocenimo da je prste da poližeš, pa se bacim na dalje razmatranje recepata.
Uz limun i ruzmarin u keksićima se spanać nimalo ne oseća, pa ko je radoznao nek upali svoj auto i krene sa nama u recept.
Video recept
Pratite nas i na našem YT kanalu.
Sastojci:
- 125 g putera
- 55 g šećera
- 1 kašičica ekstrakta vanile
- 1 limun
- 1 kašičica sitno seckanog svežeg ruzmarina (2 grančice)
- 200 g brašna + malo za posipanje
- 5 g spanaća u prahu (od oko pola kg svežeg dobija se oko 40 g spanaća u prahu)
- ½ kašičice sode bikarbone
- 100 g bele čokolade
- 1 kašičica putera
U činiju stavite puter, šećer, vanilu i prstohvat soli i mutite mikserom da se sjedini. Dodajte rendanu koricu limuna, sok od limuna i ruzmarin pa opet umutite.
U činiji pomešajte brašno, spanać u prahu i sodu bikarbonu, pa promešajte. Postepeno dodajte mešavinu u umućeni puter i mutite da dobijete glatku masu. Prebacite na radnu površinu, formirajte disk, umotajte u providnu foliju i ostavite u frižideru na 1 h.
Na radnoj površini blago posutoj brašnom, oklagijom razvaljajto testo na debljinu od oko 0,5 cm, pa modlom isecite keksiće i ređajte na pleh obložen papirom za pečenje. Pecite u zagrejanoj rerni na 170⁰ C 12 minuta.
Izvadite iz rerne i ostavite da se prohlade. Rastopite čokoladu i puter na pari, pa ohlađene keksiće umačite da dobijete željenu šaru. Ređajte ih na pleh obložen papirom za pečenje i stavite u frižider da se čokolada stegne.
Pratite nas i na:
Predivni su! Odlicna ideja sa spinatom u rerni! Zapamticu!
Hvala!