Praćena velom slane vlage i hukom nemirnog mora, žurno sam otvorila vrata balkona da mi ranojutarnja svežina otpeva uspavanku. Probudio me je šapat palmi sa obale. Na ustalasalom horizontu kao da su izranjali tirkizni transparenti „Opusti se!“.
Još se nisam dovoljno namirisala Mediterana, već sam morala da mu okrenem leđa i pođem na ranije dogovoreni obilazak Nazareta. Lagana haljina pristojne dužine i zatvorenog izreza, tanka jakna dugih rukava, ešarpa, udobne baletanke, fotoaparat i zaštitni faktor – propisno sam bila skockana za obilazak neistraženog mi dela Svete zemlje.
Vozimo se sređenim putevima potpuno usahlog okoliša, sa tek ponekim drvetom purpurne krošnje. Iz laganog dremeža budi me rasparen zvuk sirena i buka saobraćajnog meteža danas najveće zajednice Arapa u Izraelu. Odlazimo na vidikovac iznad Nazareta, puca nam pogled na nekoliko brda i široku dolinu, a vodičica nam potanko prepričava biblijske događaje sa baš tih prostora. Pita me da l’ se sećam prvog paragafa Jevanđelja po Mateju, a ja, nevernica, ne da se ne sećam, nego ga u ruci nikad nisam držala niti nameravam. Vadi Bibliju, počinje da čita nešto kao mnogo važno, pa se predomišlja i gura mi pod nos istrošenu knjigu. „Pročitaj ti naglas“, govori mi strogo, a oči joj sijaju nekom sigurnošću da ću se istog trenutka prosvetliti i preobratiti iz bezbožnice u pokornu sledbenicu.
Pognutih glava, bez reči krećemo dalje, do Bazilike Blagovesti, a mene već potresa jeza od pomisli da će se izlet pretvoriti u čas veronauke. Na putu do crkve svraćamo u arapsku slatku kuću na poseban specijalitet – kanafeh, topli kolač od sira sa koricom od hrskavog kadaifa, natopljen ružinom vodicom. Uzimam jedan zalogaj i recitujem joj kako zapravo ne jedem slatkiše, naročito pre ručka i ne, nije zbog dijete, nego više volim slano… Gleda me preko naočara smaknutih na vrh nosa, neverica joj boji lice: „Uradila sam bezbroj turističkih tura sa degustacijom hrane, ali mi se ovo još nije desilo!“.
„Ššššta! Dugustacija hrane? Turističke ture?“
„Da, to je moja specijalnost. Ovo sa Biblijom mi nije omiljeno, ali i to se mora, obično turisti koji dolaze u Nazaret tako žele.“
„Pa to mi reci, sestro! Dođi da te izljubim!“ – mislim se ushićeno. Progutam u jednom zalogaju onaj kolač, čisto da je odobrovoljim, uhvatim je pod ruku i krenemo u šetnju protkanu biblijskim pričama i ukusima Bliskog Istoka.
Sastojci (za 2 osobe kao obrok):
- 1 supena kašika maslinovog ulja
- 1 ½ kašičica slatke začinske paprike
- 1 ½ kašičica dimljene začinske paprike
- 1 kašičica ljute začinske paprike
- ½ kašičice kumina u prahu
- 240 g kuvanih leblebija (1 konzerva)
- 10 čeri paradajza
- 10 kalamata maslina bez koštice
- ¼ crvenog luka
- 100 g grčkog jogurta
- 1 supena kašika limunovog soka
- 90 g baby spanaća
- ½ kašičice sumaka
U zagrejani tiganj sipajte maslinovo ulje i dodajte začine, propržite nekoliko sekundi, pa dodajte dobro oceđene leblebije i pržite još oko pola minuta, sve vreme mešajući da se leblebije oblože začinima. Posolite po svom ukusu i ostavite sa strane.
U manjoj činiji pomešajte jogurt i sok od limuna sa prstohvatom soli i malo bibera.
U činiju za serviranje stavite spanać, preko rasporedite leblebije, čeri paradajz iseckan na četvrtine, masline i sitno seckani crveni luk, prelijte mešavinom grčkog jogurta i limuna, pospite sumakom i poprskajte maslinovim uljem.
Adaptirano prema ideji sa Gormandize.
Pratite nas i na:
