Nekada je skromnost bila vrlina, poželjna kod svih iz „dobrih kuća“, a obavezno je podrazumevala jednostavnost, toleranciju, poštovanje drugih, odustvo nadmenosti. To je bila socijalna karakteristika finih ljudi koji nisu opsednuti ni sobom ni željom da dominiraju drugima.

Onda su došla neka brza vremena, a skromnost poslata u ćošak da kleči na kukuruzu, jer nikako nije odgovarala novim društvenim vrednostima. Skromni ljudi proglašavani su za male, ograničenog potencijala i bez dovoljno energije da promene svet, što je bio sveopšti cilj.

Danas se, čini mi se, skomnost raspršila dođavola. Društvene mreže dale su glas svima, pa tako i oholima, razmetljivima, hvalisavima i drskima. A takvi mnogo vole mikrofon i češće ga se hvataju nego ovi što ne vole da se ističu, nameću sopstvene vrednosti i fasciniraju okolinu svojom posebnošću.

Moji roditelji insistirali su na skromnosti, učili nas da ćutimo o uspesima jer ako vrede – ljudi će ih sami primetiti, a ako ne primete – onda su to tek neki obični, neposebni uspesi, stvar srećnih okolnosti. Modelirali nas u ljude koji celog života putuju, pentraju se po klisurama i gudurama i stalno teže nekom vrhu, a tamo ne stižu. Vremenom se pretvorih u onu koja stalno ulaže napor, svakog dana nešto nauči i sebi kaže „sutra ćeš biti bolja“.

Takva kakva sam već nekoliko godina, jednom u deset dana pravim domaću testeninu, sa i bez mašine, raznih oblika i količina, sa sve pravim brašnom donetim iz Italije i iskustvom guštanja prave talijanske paste na njenim izvorima bar dva puta godišnje, ali se nikad ne bih usudila da drugima održim lekciju „ovako se pravi pasta“. Slično je i sa hlebom sa kojim svakonedeljno eksperimentišem, puštam da mi fermentiše hladno i toplo, dodajem mu i ovo i ono, pečem ga u raznim posudama, na raznim temperaturama, ali nikome ne bih držala „školu pravljenja hleba“. Još manje bih se usudila da predajem osnove kuhinja zemalja koje nikada nisam posetila, kušala ukus originala, bila pod drilom lokalnog majstora koji mi je otkrio filosofsku tajnu najvažnijih jela.

Mislim, rado sve što znam podelim sa drugima po principu „ja to ovako“, dozvoljavajući da drugi isto to rade i drugačije i bolje. I volim tu svoju poniznost i otvorenost za nove ideje i savete, to me podstiče i inspiriše. Istovremeno mi ni samopouzdanje ne manjka. Možda se samo iznenadim svakom komplimentu.

Ipak, u svetu raznih „profesora“ ima sve više.

Dok mi se ovaj tekst marinirao i misli upijale iskustva i sećanja iz različitih situacija, naiđem na članak koji mi baci novo svetlo na skromnost i baš kao da je o meni govorio – opiše sindrom varalice: nezadovoljni ste sobom iako imate realna postignuća i drugi vas smatraju uspešnim; mislite da su ti uspesi i postignuća posledica sreće i spleta okolnosti, da to može svako i nije ništa posebno; bojite se da će pre ili kasnije drugi ljudi videti da niste toliko sposobni i kompetentni kao što oni misle; stalno se trudite da dokažete i pokažete svoje kvalitete, da sve uradite vrhunski, a ipak nikada niste u potpunosti zadovoljni…

I ovi drugi, meni suprotni imaju svoju boljku – Daning Krugerov efekat: nisu svesni koliko ne znaju, izuzetno cene to malo što znaju i otud pucaju od neopravdanog samopouzdanja.

I jedni i drugi smo slučaj za lečenje, najbolje je i dalje negde na sredini.

Sastojci (za 8 kolača):

• 200 g rendane šargarepe
• 100 g svežih urmi bez koštica
• 75 g oraha
• 25 g kokosovog brašna
• ½ kašičice cimeta
• ¼ kašičice đumbira u prahu
• 1 prstohvat sveže narendanog muskatnog oraščića

za krem:

• 90 ml mlečne pavlake za šlag bez šećera
• 1 supena kašika šećera u prahu
• 2 supene kašike krem sira
• 2 supene kašike kisele pavlake

za serviranje:

• 8 listića sveže mente

U blender stavite sve sastojke sa kolač – šargarepu, urme, orahe, kokos i začine, pa izblendirajte u kompaktnu masu. Rasporedite je u 8 rupa kalupa za mafine obložene papirnim korpicama i dobro utisnite.

Umutite mlečnu pavlaku sa šećerom, a posebno umutite krem sir i pavlaku, pa sve sjedinite. Smesu rasporedite preko svih 8 kolača i stavite u frižider najmanje na 1 h pre služenja.

Da servirate, kolače izvadite iz papirnih korpica i ukrasite sa po listićem sveže mente.

Adaptirano sa Paleo grubs.

Podeli ovo:

Facebook

0

Twitter

Google

Pinterest

0

Email

Print