Iz intervjua za „Večernje novosti“
Za početak bih vas zamolila da mi ispričate ponešto o sebi.
Ja sam pre svega jedna srećna žena, ušuškana u dobru porodičnu priču, spremna da kao lavica očuvam ono najvažnije u životu – ćerku, muža i psa. Stalno sam na “forwardu”, hrani me osećaj da svakog dana u nečemu napredujem, da nešto novo učim. Predano radim u jednoj internacionalnoj kompaniji kao direktorka ljudskih resursa. Po obrazovanju profesorka kineskog jezika i vlasnica još po koje diplome. Kulinarski entuzijasta sa misijom da gastronomijom razmazim čula i istančam ukus sebi i svojima. Autorka bloga Porodične gastronomije. Stalno u planovima za nova putovanja.
Kažete da ste hedonista i porodični hedonistički kouč, šta podrazumevate pod tim?
Kažu da je hedonizam uživanje radi uživanja. Ja sam odabrala gastronomiju kao svoj primarni izvor posebnih užitaka i volim svaku fazu – od smišljanja šta ću da kuvam, preko odlaska na pijacu do plesa po kuhinji i stvaranja čarolije ukusa nekad i sasvim običnih jela. Često se osećam kao da imam misiju da tu svoju strast prema hrani prenesem na ljude koji su mi važni. Trudim se da one najvažnije posebno inspirišem kako ukusnim delicijama, tako i lakoćom kuvanja. Moj hedonistički koučing podrazumeva i mnogo istraživanja različitih kuhinja sveta i uvođenje novih ukusa u našu porodičnu svakodnevicu. Svojim kuvanjem promovišem radoznalost da se nauči više i otvorenost da se isproba drugačije. Tako su i moja ćerka i moj muž postali pravi gastronomski radoznalci i vrlo vešti kulinari.
U jednoj od emisija „Čini i začini“ tema je bio beli luk i prvi deo priče o belom luku možete pogledati u receptu za namaz od pasulja i pečenog belog luka. Uz drugi deo priče ide i recept za lososa sa koricom od peršuna i belog luka, predivno laka i ukusna slana slastica. Priprema je kratka, a guštanje dugo. I vino mu mnogo dobro stoji.
Priča o belom luku – drugi deo
Zanimljiva je turska legenda o nastanku belog luka. Naime, kažu, da kada je Đavo, odnosno Šejtan izbačen iz Raja, na mestu na kojem je desnim stopalom zgazio Zemlju iznikao je crni luk, a na mestu na kojem je levom nogom prvi put kročio na Zemlju – beli luk. Tako se objašnjava i taj karakteristični miris oba luka.
Posebno dugu tradiciju beli luk ima i u našim krajevima. Tokom dugotrajnih postova jeo se uz svaki obrok, za vreme epidemija bio je i preventiva i lek. Stavljao se u sobe oko vrata i prozora, a deci ispod jastuka kao zaštita od vampira. Kada su majke spremale sinove za vojsku i ratove, uvek bi negde u odelo sakrile i čen belog luka kao amajliju, a slično je bilo i sa ćerkama koje su se spremale za udaju. I danas mnogi na put ne kreću bez belog luka.
U staroj indijskoj medicini sok od belog luka upotrebljavan je kao „ljubavni napitak“. U srednjem veku bio je omiljen u mnogim evropskim zemljama, pa se čak posluživao kao deo zdravog doručka. Šta mislite, kako je svet nekada davno mirisao 🙂
Sastoci (za 2 osobe):
- 2 fileta lososa (po 180 g)
- 2 čena belog luka
- 1 manja veza peršuna
- 1 puna supena kašika prezli
- 1 kašičica soka od limuna
- 2 supene kašike maslinovog ulja
U činijici pomešajte beli luk stišnjen kroz presu, sitno iseckan peršun, prezle, limunov sok i maslinovo ulje.
Filete lososa posolite i pobiberite sa obe strane, rasporedite mešavinu peršuna i belog luka na strane bez kože i blago utisnite, prebacite u podmazan pleh kožom na dole i pecite u rerni zagrejanoj na 200⁰ C 10 minuta.
Izvadite iz rerne i poslužite odmah. Mi smo kao prilog pripremili mešavinu bulgura i kinoe i osvežavajuću zelenu salatu.
Pratite nas i na:
