Iz intervjua za „Večernje novosti“
Šta je najlepše što vam je donelo kulinarstvo?
Zaista mnogo toga. Kuvanje je moje najsrećnije mesto, ono je naša porodična pupčana vrpca, banka uspomena, memorijska kartica prepuna mirisa i boja. Pokretanje bloga “Porodične gastronomije” je takođe rezultat kulinarske pasije, a samo blogovanje je konstantni podsticaj da se savladavaju nove kulinarske tehnike, izmaštaju nove kombinacije namirnica, ali i nauči o fotografiji i digitalnom svetu, kao i usavrši veština pisanja. Kombinujući ljubav prema kuvanju i gastroblogovanje, dobila sam priliku da upoznam mnoge zanimljive ljude, da se isprobam u vođenju kulinarskih radionica, a ovog leta da snimim i svoj prvi kulinarski serijal.
Vrlo je originalan naziv emisije, „Čini i začini“, kako ste došli do njega?
Naziv je smislio moj muž. Ceo koncept serijala baziran je na začinima i svaka emisija je posvećena jednom začinu. A začini su zaista magični u svakom smislu – od istorije, preko lekovitih ili afrodizijačkih svojstava, sve do onog nama u porodici najvažnijeg – aroma i ukusa koje daju jelima.
U jednoj od emisija „Čini i začini“ tema je bio beli luk, a studio je mirisao na hleb sa sirom, belim lukom i začinskim biljem, kao i na kremastu čorbicu od belog luka i parmezana. Ako ste od onih što im beli luk smrdi, ovaj namaz od belog pasulja i pečenog belog luka je možda idealan za vas. Pečeni beli luk ima blaži, sladunjav ukus i jelima daje toplu aromu i manje oštru začinjenost.
Priča o belom luku – prvi deo
Beli luk je jedna od najstarijih biljnih kultura, sa tradicijom dugom više od 5000 godina. Poreklom je iz Azije i zemalja Mediterana, a kao začinsku i lekovitu biljku gajili su ga i u staroj Kini, Indiji, Egiptu… Mnogi ga smatraju lekom za sve i dodatkom koji odgovara svim jelima, a neki i sredstvom za bajanje i vračanje, za zaštitu od zlih duhova, opasnih sila i vampira.
U Egiptu je beli luk smatran čudotvornom biljkom, pominjao se u zakletvama faraonu i ostavljao u grobnicama faraona. Bio je na svakodnevnom meniju robovima koji su gradili piramide da bi bili izdržljiviji i zdraviji, a po današnjoj računici, tokom gradnje Keopsove piramide, Faraon je samo za beli luk potrošio oko 2 miliona današnjih dolara.
Lekovita svoljstva belog luka cenili su i Stari Grci i Rimljani, kojima je obavezno bio na trpezi pre bitaka i sportskih nadmetanja. Vergilije pominje i upotrebu soka od belog luka kojima se mažu svi koji idu u polje, jer uspešno brani od ujeda zmija. Ipak, bio je začin za sirotinju koja sebi nije mogla da priušti aromatične začine iz pokorenih zemalja Afrike i Azije. Iako su ga veoma cenili, Stari Grci su ga zvali „smrdljiva ruža“ i zabranjivali su onima koji su ga jeli da ulaze u hramove.
Drugi deo priče o belom luku pogledajte ovde uz recept za lososa sa koricom od peršuna i belog luka.
Sastojci:
- 1 glavica belog luka
- 1 konzerva (240 g neto) kuvanog belog pasulja
- 1 puna kašičica dimljene začinske paprike
- 1 kašičica ljute začinske paprike
- 5 supenih kašika maslinovog ulja
Isecite vrh glavice belog luka, posolite, pobiberite, poprskajte sa malo maslinovog ulja, umotajte u aluminijumsku foliju i pecite u rerni zagrejanoj na 200⁰ C oko 45 minuta. Izvadite luk iz rerne i ostavite sa strane da se malo prohladi.
U zagrejani tiganj sipajte 1 supenu kašiku maslinovog ulja, dodajte začinske paprike, promešajte, pa dodajte i procedjen pasulj, malo posolite i pobiberite i pržite oko 1 minut, sve vreme mešajući. Prebacite pasulj u blender, dodajte pečeni beli luk istisnut iz ljuspe, 2 supene kašike maslinovog ulja i izblendirajte u glatku masu. Probajte, pa po potrebi dosolite i sve ponovo izblendirajte.
Prebacite u činiju za serviranje i prelijte sa preostalim maslinovim uljem.
Pratite nas i na:
