Početkom oktobra organizujem radionicu za finu ekipu, mlađanu – ali ne po godinama, već po iskustvu sa obukama i treninzima. Posle pitam njih nekoliko za utiske, svi zadovoljni i prijatno iznenađeni kako su lepo pričali i aktivno učestvovali. Pitam i predavača-moderatora, on isto zadovoljan i iznenađen kako su malo pričali i bili tihi. Sve je to stvar iskustva i očekivanja. Neiskusnima sa niskim očekivanjima i tiha prostorija se činila živom i zdravom, a, istovremeno, iskusnima sa izgrađenim očekivanjima ceo događaj je protekao u preteranom redu i tišini.
I ja letos bih u sličnom sosu. Na snimanje sam otišla bez iskustva sa medijima i očekivanjima napumpanim svojom fatalnom zaljubljenošću u kuvanje.
Prema korporacijama sam prilično kritična, nikako da ukapiram zašto baš svake godine mora koje milionče više da se zaradi, zašto se često dešava da neki polusposobni poluljudi opstaju kao „lideri“ samo zato što prodaja fercera, kako je moguće da svuda ima spletki i niske, sapunjave politike. Za nešto preko dvadeset godina u tom svetu naučila sam da ne tražim da me tamo napoje srećom, da su izvori zadovoljstva, mira i ljubavi na raznim mestima – ponekad i na poslu, a ponajviše kod kuće. Ipak, kad korporacije iz mog prošlog i aktuelnog poslovnog života uporedim sa medijskim iskustvom, mnogo je toga na strani kompanijskog sveta i svašta bi mediji mogli da nauče kad bi samo jedan sloj sujete sastrugali i trunku osećaja samozadovoljstva i samodovoljnosti otprašili.
Za početak u kompanijama komunikacija teče, ne uvek poput bistrog planinskog potoka, nekad se zaglavi, pritaji i uspori, ali je tu – otvorena za sve. U medijima situacija je sasvim obrnuta – mnogo je pitanja, a malo odgovora i sasvim je poželjno da ćutiš i ponizno slušaš.
Osim što komunikacija teče, u kompanijama razumeju težinu reči i obećanja, pa se instrukcije, uputstva, saopštenja i obaveštenja pažljivo oblikuju da ne bude dvosmislenosti i nesporazuma. U medijima reči su prazne i beznačajne, mogu da kažu sve a ne moraju da urade baš ništa.
U kompanijama inovacije su svačiji posao, kampanje za nove ideje sevaju na sve strane. U medijima samo starosedeoci imaju pravo da misle i smišljaju, a došljaci bi trebalo da slušaju „iskusne“ i budu zahvalni što su uopšte ušli u to visoko društvo (?), a ne da smaraju sa nekakvim predlozima i pokušavaju da menjaju ustaljene šeme.
Nekom drugom je ista ova slika značajno drugačija, vedrija, privlačnija. Sve je stvar iskustva, sa čime porediš i šta očekuješ.
U jednoj od emisija tema je bila komorač uz recepte za pečenu ribu sa komoračem i narandžom i kokos čapati obogaćen semenkama ove divne biljke. U nastavku, posle zanimljive priče o komoraču, pročitajte recept za salatu sa komoračem i narom, šarenu po ukusima, bojama i teksturama. Sad vam možda podigoh očekivanja, al’ vi prosudite po sopstvenom iskustvu.
Priča o komoraču
Starim Grcima je bio simbol pobede, Stari Rimljani su mislili da umanjuje apetit, a meni se jednostavno sviđa njegov ukus u svakom obliku. On podseća na anis, a ima i finu notu zelenog kardamoma. On je hrskav, blago slatkog i osvežavajućeg ukusa. Starogrčki naziv za komorač je Marathon, po mestu čuvene antičke bitke, a u bukvalnom prevodu Marathon znači „polja komorača“. Grčka mitologija ga povezuje sa Dionisom, bogom hrane i vina, čiji su sledbenici obavezno u rukama nosili stabljike komorača. Takođe, mitovi kažu da je Prometej poklonio ljudima plamen sakriven u stabljici komorača. Stabljika komorača u Antičkoj Grčkoj bila je i simbol pobede. U pitanju je stabljika džinovskog brata ovog komorača, ali su svejedno ta mitska svojstva komorača sačuvana i u modernim vremenima, pa u mnogim zapadnim kulturama postoji običaj da se komorač stavi u ključaonicu vrata da nikakvo zlo ne uđe u kuću.
Stari Rimljani uživali su u grickanju korenja, listova i semenki komorača, posebno u hlebu i salatama. Naročito je bio popularan među rimskim damama, zbog toga što se smatralo da otapa masna tkiva u struku. Plinije Stariji, čuveni rimski pisac i naučnik prirodnjak, u svom poznatom delu „Poznavanje prirode“ preporučuje konzumiranje komorača da se razbistri um i smanji nadutost.
Koristi se u čorbama, paprikašima, za razna pečenja, kao začin za ribu, u alkoholnim pićima. Ja najviše volim čuvene italijanske kobasice sa komoračem, da ga stavim u rižoto, ili u hleb, ili da ga dodam u limunadu za poseban twist. Jedan je od glavnih sastojaka začinske mešavine 5 spices, kao i u pojedinim recepturama za provansalsku biljnu mešavinu.
Pomenula sam već da može biti sastojak alkoholnih pića, pa se tako obavezno stavlja u mastiku i grčki uzo. U recepturi je i gotovo čitav vek zabranjivanog apsinta, zelenog pića sa velikim procentom alkohola koji je u drugoj polovini 19.veka bio inspiracija mnogim umetnicima jer se smatralo da stimuliše kreativnost, a izazivao je, kažu, i halucinacije.
Rimljani, Kinezi i Hindu narodi koristili su ga kao protivotrov za ujede zmije i trovanja od pečuraka. Deo korena komorača tradicionalno se koristi za negu onih koje je ujeo besan pas. Danas je, zbog ukusa svežine koji poseduje, često sastojak pasti za zube. Takođe, poznat je i po svojim digestivnim svojstvima. Upravo iz tog razloga se u mnogim indijskim restoranima činija sa semenkama komorača nalazi na izlazu iz restorana, kao što je kod nas običaj sa malim bonbonama.
Sastojci:
- 100 g crvenog pirinča
- 100 g mešavine bulgura i kinoe
- 1 supena kašika semenki komorača
- ½ većeg komorača ili 1 manji
- 70 g suvih kajsija
- 35 g suvog grožđa
- 35 g brusnica
- 50 g badema
- 1 manji nar
- 1 kašičica dižon senfa
- 1 supena kašika jabukovog sirćeta
- 3 supene kašike maslinovog ulja
Skuvajte pirinač i mešavinu bulgura i kinoe prema uputstvu sa pakovanja, procedite i stavite u veću činiju da se prohlade.
Za to vreme kratko istostirajte semenke komorača: zagrejte tiganj, dodajte semenke komorača i pecite na umereno jakoj vatri 1-2 minuta, povremeno mešajući, dok semenke ne počnu fino da mirišu.
Komorač i kajsije isecite na kockice i dadajte u činiju sa pirinčem i kinoom. Dodajte i suvo grožđe, brusnice, krupno iseckan badem, semenke komorača i zrna nara, pa sve dobro promešajte.
U manjoj činiji pomešajte senf, sirće i maslinovo ulje sa malo soli i bibera, pa prelijte salatu i promešajte. Po svom ukusu dodajte još soli i bibera. Ostavite da odstoji pre serviranja oko 30 minuta.
Pratite nas i na:
