Kao i većina pripadnika moje generacije, a i šire, odrasla sam na kuhinji u kojoj je dominirao sušeni začin od povrća. Uz peršun – to je uglavnom bilo to. Onda sam rešila da budem deo statistike odliva mozgova početkom 90-tih i našla se u Aziji. U jednom trenutku silno sam poželela tračak domaćeg ukusa i rešila da napravim supu – bistru, kao maminu. Kupila sam sve po redu – meso, šuplju kost, povrće, ali krajnji rezultat bio je samo bleda slika onoga što je svake nedelje bilo na stolu kod kuće. Tad sam shvatila dve stvari: 1. da mi je sušeni začin od povrća potpuno zaposeo ukus i 2. da treba da se osvrnem oko sebe i istražim lokalne začine. Čini mi se da sam tek tad otkrila kuvaricu u sebi, jer se otvorio čitav novi svet aroma i ukusa, a eksperimentisanje u kuhinji postalo deo životnog stila.
Tako je u moj život ušetao on – đumbir, meni najdraži začin, mirisan i pikantan, limunkastog ukusa i divno ljut. U jednoj od emisija „Čini i začini“ spremala sam dva jednostavna recepta u slavu svežeg đumbira: odličan prolećni detox napitak – ne znam da li je više lek ili osvežavajuće piće što budi sva, sva čula, i losos paketiće sa narandžom i đumbirom.
Priča o đumbiru
Đumbir je poreklom iz Azije, u Kini ga obožavaju, od davnina, čak ga i slavni Konfučije spominje i hvali njegova isceliteljska svojstva. I Grci i Rimljani su ga koristili kako kao lek, tako i u gastronomiji i za njih je bio simbol bogatstva i plodnosti. Đumbir je jedan od prvih začina koji se uvozio u Evropu – negde u 13. veku đumbir je postao trgovačka roba i početkom 14. veka pola kg đumibra imalo je istu vrednost kao jedna cela ovca. Kažu da se u srednjem veku, u kućama fine gospode, držao na trpezi, rame uz rame sa solju i biberom. U britanskim pabovima, činijice sa tanko isečenim svežim đumbirom stajale su na šankovima da se dodaje u pivo. To je bila preteča današnjeg popularnog đumbir piva.
Priča se da su Stari Rimljani uvijali komad đumbira u hleb da bi umirili bolove u stomaku. Kažu, tako je i nastao današnji gingerbread – kolač sa đumbirom. Zapravo, postoje zapisi da je recept za taj kolač u Francusku doneo jedan jermenski sveštenik i tamo naučio lokalne pekare kako da prave ovu pikantnu poslasticu danas poznatu i omiljenu širom Evrope.
Đumbir ima globalnu reputaciju da je odličan afrodizijak za muškarce. Zagovornici ove teorije tvrde da pojačavanjem cirkulacije od konzumacije đumbira sve erogene zone postaju senzitivnije. Spominje se i u Kamasutri, a postoji i legenda o Madam du Bari, čuvenoj francuskoj kurtizani, koja je sve svoje ljubavnike, uključujući u Luja 15, zavodila serviranjem đumbira.
Sastojci (za 4 burgera):
- 450 g fileta bele ribe bez kože i kostiju (mi smo koristili list)
- 1 jaje
- 3 supene kašike soja sosa
- 3-4 supene kašike prezli
- 3 mlada luka
- 1 ljuta papričica
- 1 kašičica rendanog svežeg đumbira
za serviranje:
- 4 crne zemičke (recept je ovde)
- 2 šake rukole
- ljuta salsa od breskve (1 breskva, 1 ljuta papričica, ½ veze peršuna, ½ limuna, 1 kašičica maslinovog ulja)
Ribu sameljite u blenderu ili secku i prebacite u dublju činiju. Dodajte jaje, soja sos, prezle, sitno seckani mladi luk, sitno seckanu ljutu papričicu i đumbir i sve dobro promešajte. Ispecite kašičicu mešavine kao mini pljeskavicu, probajte, pa mešavinu dosolite po svom ukusu. Oblikujte 4 pljeskavice, stavite ih na blago nauljen veći tanjir, pokrijte providnom folijom i stavite u frižider na 30 minuta.
Zagrejte teflonski tiganj, sipajte 2 supene kašike ulja i pržite burgere na umerenoj vatri, po 5-6 minuta sa svake strane, dok ne dobiju finu zlatno-braon boju.
Za ljutu salsu od breskve, pomešajte sitno seckanu breskvu, sa sitno seckanom ljutom papričicom i peršunom. Posolite, pobiberite, prelijte sokom od limuna i maslinovim uljem, promešajte i ostavite da odstoji da se ukusi prožmu.
Da servirate, zemičke presecite na pola, na donju polovinu stavite rukolu, preko riblji burger, na vrh stavite salsu od breskve i poklopite.
Adaptirano sa Style Me Pretty.
Pratite nas i na: