Kažu da bez dobrih navika nema ostvarenja željenih ciljeva i obrnuto, nešto kao kokoška i jaje. Nisam sigurna šta je kod mene kokoška a šta jaje kad su u pitanju moji ciljevi i moje navike. Hoću reći da u toj želji da imam konstantno šarenilo u životu i vazda neke nove izazove, imam i spremnost da se uhvatim u koštac sa manje poznatim, ambiciju da savladam, poniznost da naučim. A možda sve počinje od moje povelike radoznalosti – ko zna. U svakom slučaju, ja to tako celog života, i u karijeri, i u hobiju. I paše mi, zadovoljna sam postignutim.

Poziv za snimanje celog serijala me je zatekao nespremnu, nisam ni pretpostavljala šta sve treba da uradim i šta me sve čeka. „Molim vas nam pošaljite svoj CV.“ Napišem, dizajniram da ne bude baš običan, pošaljem – sve odmah. „Molim vas da nam pošaljete specifikaciju suđa, alatki i uređaja koji su potrebni za spremanje vaših recepata.“ Napišem, podelim sve po kategorijama, pošaljem – i to odmah. „Molim vas da u što kraćem roku (juče)  pošaljete recepte sa normativima i načinom pripreme. Snimanje serijala će biti ipak u julu i to prema sledećem rasporedu u 8 dana snimanja…“ Šokiram se, „ukrali“ mi ceo mesec, trebalo je u avgustu… Ipak napišem, struktuiram sve lepo u excelu, pošaljem – odmah, naravno.

„Sad nam još trebaju sinopsisi – šta ćete sve pričati i raditi i u kom trenutku.“ E to nije moglo odmah. Svaki slobodan sat sam istraživala zanimljivosti, pisala, razmišljala od čega da počnem, a sa čime da završim. A slobodnih sati malo, malo – u maju i junu se kod mene udarnički radi, sve važno i veliko se sjati pred početak leta. Ranije uplanirani julski odmor je protekao u sličnom ritmu – sklanjanje od najjačeg sunca i kasni večernji sati, umesto uobičajenog čitanja pažljivo odabranih knjiga, bili su popunjeni proučavanjem začina i pisanjem scenarija.

Televizija mi je pomogla u toj pripremi sa nekoliko motivacionih sms-ova i poziva od strane reditelja, uglavnom slične sadžine „Priča ti je savršena, odlično i samo tako nastavi! I vežbaj ja, ja, ja.“ Bilo je i nekoliko dogovorenih sastanaka, pa otkazanih u poslednjem trenutku, a kako se vreme snimanja približavalo – komunikacija je jenjavala. Pred kraj juna sam mislila da snimanja uopšte neće biti, kada mi je stigla jedna od poslednjih poruka „Oprosti, gužva je…“.

I tako praktično samouka stanem pred kameru…

U jednoj od emisija ispričam i priču o čaju po „Knjizi o čaju“. Uz pileća krilca dimljena na zelenom čaju i još po kojem začinu, studio su namirisali i puter keksići sa čajem.

Priča o čaju

On je deo obreda koji nameće čistoću i sklad, tajnu međusobne ljubavi, romantičnost društvenog reda. On je umetničko delo koje zahteva majstorsku ruku da bi otkrila njegove najplementije vrednosti. On je ponikao kao lek, a danas je najpopularniji napitak na svetu – čaj. A kod mene opet u nešto drugačijem svetlu – kao začin.

Pre nekoliko meseci naiđem na članak „osnove dimljenja kod kuće“. Kako volim sve dimljeno i u kuvanju koristim i dimljenu papriku i dimljenu so, a o ovim mesnatim dimljenim delicijama da ne pričam, tako se upustim u avanturu i otkrijem zaista odličnu, jednostavnu kućnu tehniku.

Čajna biljka potiče iz Južne Kine i od najranijeg doba je poznata kineskom biljarstvu i medicini. U toku 4. i 5. veka čaj je postao omiljeni napitak, ali se tada spremao nešto drugačije: listovi čaja se popare, pa se onda istucaju u avanu da se dobije kao nekakav briket; onda se on kuva sa pirinčem, đumbirom, solju, koricom narandže, začinima i mlekom. Neki kineski pesnici su ovakav napitak zvali „pena tečnog žada“. Na sličan način i danas na Tibetu prave čaj, a kažu da je ruski običaj koji smo i mi prihvatili, da se uz čaj servira kriška limuna, potekla upravo odatle.

U 15. veku u Japanu je nastao teizam – filosofija čaja. Za teizam kažu da izražava pravi duh istočnjačke demokratije, jer sve svoje poklonike pretvara u aristokrate ukusa. Čaj je toliko duboko utkan u japansku kulturu, da se npr. za osobu koja ne može da se našali na svoj račun kaže da „u njoj nema čaja“.

Najranije spominjanje čaja u evropskim spisima je, kažu, u izveštaju nekog arapskog putnika koji govori da su izvori prihoda u Kantonu (grad na jugu Kine) – carine od soli i čaja. Onda ga kasnije spominje i Marko Polo, izveštavajući o padu jednog ministra finansija jer je samovoljno povećao poreze na čaj. Krajem 16. veka Holanđani su primili vest da se na Istoku pravi ukusno piće od nekog grma. Oni su i doneli prvi čaj u Evropu i brzo je dospeo i u Francusku, potom u Rusiju, pa tek onda u Englesku.

Kao i svim dobrim stvarima na svetu, i čaju je prvobitno pružen otpor. Neki poznati Englezi su proglasili pijenje čaja prostačkim običajem, a neki čak i pisali da su muškarci izgubili stas, a žene lepotu zbog uzimanja čaja. Prvobitno visoka cena čaja omela je širu potrošnju, pa su pisali da je on „kraljevska povlastica za visoke zgode i gozbe, dar za prinčeve i velmože“. Ipak, uprkos tim preprekama, pijenje čaja se čudesno brzo proširilo, a čaj postao nasušna životna potreba mnogih ljudi.

U „Knjizi o čaju“ piše: u ukusu čaja ima tanane čari koja ga čini neodoljivim. U njemu nema nadmenosti vina, samosvesti kafe, ni glupave nedužnosti kakaa. Ja strastveno volim i pijem i vino i kafu, ali evo ni čaju nisam odolela.

Sastojci (za 2 osobe):

• 8 pilećih krilaca (odvojeni mali batak i krilce)
• 60 ml tamnog soja sosa
• 2 supene kašike pirinčanog sirćeta
• 4 supene kašike meda
• 1 supena kašika rendanog đumbira
• 2 čena belog luka
• 1 veza mladog luka
• 1 supena kašika tucane ljute paprike
• 100 g pirinča
• 50 g šećera
• 1 šaka listova zelenog čaja
• 2 zvezdasta anisa
• 1 kašičica korijandera u semenu

U činiji pomešajte soja sos, sirće, med, đumbir i stišnjeni beli luk. Pileća krilca poređajte u plići sud i nalijte sa 1/3 količine mešavine soja sosa i ostavite da se mariniraju oko 30 minuta. U ostatak mešavite soja sosa dodajte mladi luk isečen dijagonalno na kolutove (sačuvajte deo za posipanje na kraju) i ljutu tucanu papriku i ostavite sa strane.

Krilca izvadite iz marinade i dobro osušite kuhinjskim ubrusom.

Vok dobro obložite alu folijom tako da viri oko 15 cm izvan ivica voka. U vok dodajte pirinač, šećer, čaj, anis i korijander, promešajte, pa stavite na umereno visoku vatru i pecite oko 5 minuta, dok mešavina ne počne da se dimi. Stavite rešetku preko voka i poređajte krilca iznad otvora voka, prekrijte ih alu folijom, spojite ivice folije sa ivicama folije koja viri iz voka, tako da krilca budu dobro ušuškana. Ostavite na vatri 10 minuta, pa sklonite sa vatre i ostavite da se dime još 20 minuta.

Bacite foliju, krilca prebacite na pleh za pečenje i pecite ispod grila u rerni zagrejanoj na 220⁰ C dok ne dobiju mahagoni boju. Okrenite krilca i pecite sa druge strane da dobiju mahagoni boju.

Izvadite krilca iz rerne, poređajte ih na tanjir, prelijte delom mešavine soja sosa, pospite sačuvanim seckanim mladim lukom i servirajte uz ostatak sosa.

Spremam se da tehniku kućnog dimljenja isprobam sa ribom i gamborima, a zeleni čaj zamenim nekim aromatičnijim ili možda čak nekom začinskom biljkom – javlja mi se da bi ruzmarin dobro legao.

Podeli ovo:

Facebook

0

Twitter

Google

Pinterest

0

Email

Print