(scroll down for the recipe in English)
Obradovala sam se putu u Istanbul. Zbog presedanja sam u grad na Bosforu doletela tek oko 10-11, ušla u auto nekog brkatog muškarca i kroz prozore orošene aprilskom kišom pokušavala da upijem atmosferu i krajolike. Posle jednočasovnog sastanka, zaputila sam se nazad ka aerodromu i vratila u Beograd. I to bi bilo to. Osim neopisive saobraćajne gužve, ništa zapravo videla nisam. Kakav maler!
Prošle jeseni darling svojim poslom pođe u grad što se jedini na svetu mreška na dva kontinenta. Zavidela sam mu na tom petodnevnom aranžmanu, žarko želela da mu se nekako u džep umetnem, pa da zajedno obiđemo carigradske znamenitosti i isprobamo otomanske delicije, koje su, kažu, najfinija fuzija centralnoazijske, bliskoistočne, kavkaske, mediteranske i balkanske kuhinje. Kad se vratio, tri dana nije prestajao da priča o neverovatnim kontrastima, jer, kaže, nigde kao u Istanbulu nema velelepnih građevina naslonjenih na oronule kućice, najmodernijih radnji i restorana tik uz stare zanatske radnje u kojima se divani uz čaj. Nigde toliko uličnih mirisa od najlepših začina, ali i onih ne baš prijatnih od štroke i vlage. Vikendom, kad je pijaca, iz hotela sa 5 zvezdica izlazio je pravo na improvizovanu mesaru, gde se sa ovcom ili teletom prvo upoznate, pre nego što parče zapakovanog ponesete kući. Sveže da svežije ne može biti. Kada bi mogao pola grada da zanemariš i baciš, ono što ostane bio bi jedan od najlepših na svetu. A bila bi i manja gužva, jer ono što mi smatramo kolapsom za njih je laganica. Ipak, dovoljno je videti Aja Sofiju, Plavu džamiju, Sultanovu palatu, popiti kafu ili čaj na Galati, provozati se brodićem sa jednog na drugi kontinent i u azijskom delu, na Kadikoju, u kvartu koji se zove Moda uživati u nekom od brojnih restorana, i onda tu lošiju polovinu jednostavno zaboravite.
Dogovorimo da ćemo uskoro zajedno tamo, al’ nekako u brzini življenja zaboravimo na to. Onda odem u jedan turski restoran i setim se svega što smo pričali. I sad jedva čekam. A da me pitate šta bih zapravo tamo radila, rekla bih vam u stilu Džulije Čajld – ja bih da jedem, to najviše volim. Acuka (mislim da se čita ađuka, ali nisam sigurna), iliti turski namaz od paprika i oraha, iliti „magični sos“ je naprosto mmmmmm-uh-mmmmmm-njam-mmmmm…
- 150 g turskog pirea od paprike*
- 75 g paradajz pirea (iz tube)
- 100 g oraha
- 60 ml maslinovog ulja
- 4 čena belog luka
- 2 kašičice kumina u prahu
- 2 kašičice sušenog origana
- 2 kašičice krupno mlevene ljute aleve paprike
- ½ kašičice bibera
*za turski pire od paprike:
- 2 crvene slatke paprike
- 2 crvene ljute papričice
- 20 ml vode
- ½ kašičice soli
- ½ kašičice šećera
- 10 ml maslinovog ulja
Prvo napravite pire od paprike. U blender stavite krupno isečenu papriku, papričice presečene na pola i očišćene od semenki (ako želite blažu ljutinu), vodu, so, šećer i maslinovo ulje i blendirajte da dobijete pire. Prebacite pire u manju šerpu i kuvajte na umerenoj temperaturi dok se ne zgusne (oko 40-45 minuta), često mešajući da se ne zalepi za dno šerpe. Sklonite sa vatre i ostavite da se potpuno ohladi. Višak pirea možete ostaviti u frižideru do nedelju dana ili ga zamrznuti do sledećeg korišćenja.
Da napravite namaz, u blender stavite sve sastojke za namaz i blendirajte da dobijete glatku masu. Po potrebi dosolite po svom ukusu. Servirajte hladno. Nama je namaz bio još ukusniji sutradan.
Recept za pire je adaptiran sa Food, a za namaz sa Tanya Zouev Photography.
Acuka (turkish red pepper and walnut spread)
- 150 g Turkish red pepper paste*
- 75 g tomato paste
- 100 g walnuts
- 60 ml olive oil
- 4 cloves garlic
- 2 tsp ground cumin
- 2 teaspoons dried oregano
- 2 teaspoons chilli flakes
- ½ teaspoon black pepper
*For Turkish red pepper paste:
- 2 red peppers (capsicums)
- 2 red chilies
- 20 ml water
- ½ teaspoon salt
- ½ teaspoon sugar
- 10 ml olive oil
First make the pepper paste. In a food processor put the peppers cut into large chunks, chilies cut in half and deseeded (if you want a milder taste), water, salt, sugar and olive oil and mix until smooth. Transfer the mixture into a small saucepan and cook over medium heat until thickened (about 40-45 minutes), stirring often to prevent sticking to the bottom of the saucepan. Remove from the heat and allow to cool completely. The mixture can be kept in a refrigerator up to a week or in a freezer until needed.
To make the spread, put all the ingredients for the spread in a small food processor and mix until smooth. Add salt to your taste. Serve cold. For us it was even tastier the next day.
Recipe for the Turkish red pepper paste adapted from Food, and for the spread from Tanya Zouev Photography.
Pratite nas i na:
Ma, kao da sam ja pisala… ♥ Protrčala sam kroz Istanbul pre tridesetak godina, išla sa drugaricama na dva dana u šoping i ništa nisam videla! Naslušala sam se priča i ne mogu da dočekam da ponovo odem, al mi stalno kao i tebi izmiče, godinama! A imam čitav plan gde ću i šta ću. U njihovim serijama sam se nagledala restorančića uz Bosfor, čak i kombija koji prodaju klopu, a gosti sede na nekim gajbama i hoklicama. E, sve bih to i ja da jedem i vidim. I da pijem čaj u restoranu Pierre Loti sa najlepšom panoramom…
Raspisala se ja, a nikako da pohvalim recept… Mora da je dobar, imam sastojke pa će brzo na probu! Možda bi mogla Harissa umesto te njihove paste, nju imam… 😉
Mislim da bi mogla harissa. Meni se toliko dopao nalog da sam bas htela onako streberski da ga napravim, samo da bih i mojima priustila uzitak.
Istanbul je na mojoj listi zelja vec dugo. Ovaj namaz ima toliko divnu boju i fotografije su prekrasne.
Hvala! Mozda tamo treba da organizujemo neko blogersko druzenje, vidim da nas ima dosta zainteresovanih 🙂
Bar bi jednoglasno svi hteli da jedemo i isprobavamo turske divote! :)))
:)))
Ovo zvuči toliko dobro da mi se glad probudila iako sam malo prije jela! 🙂 Svakako ću isprobati! Hvala na receptu! 😉
Hvala 🙂