(scroll down for the recipe in English)
Pitali ljude šta ih čini srećnim u životu. Posao se nađe negde na dnu liste. Onda ih pitali šta je važno za tu njihovu sreću, kad, gle-gle, evo ti posla među prvih pet. Verovatno većina ljudi za sebe misli da dobro rade, samo neki kažu „radim sve što mi kažu“, neki „radim onoliko koliko sam plaćen“, a neki rade i kad ih gledaju i kad ne, i kad su dobro plaćeni i kad nisu. Svako sam tu svoju sreću kroji.
Lično, ovi prvi me ponekad izuju iz cipela, sa ovim drugim ne znam šta bih, a ove treće brižljivo gajim u svojoj okolini, obožavam ih. Imaju samopouzdanje, veruju u dobro, strastveni su, uživaju u intelektualnim izazovima, kreativni su, snalažljivi, znaju šta znaju i šta ne znaju, pitaju i uče. I nekako bi mi bilo normalno da ih svi obožavaju i da se kompanije grabe oko njih, ali ne biva tako. Valjda sad važi neko novo normalno, pa se moje zvezde uglavnom zlopate u pokušajima da pamet nadjača glupost – pogoreše ljudi u bitkama za ovo ili ono bolje.
Kad je tako, zapitao bi se neko, što nešto ne urade za sebe, što ne načine izbor. Istina! I taj izbor navodno ne bi trebalo da bude težak, jer je srezan na minimum. Nije kao u onoj priči sa džemom, gde kreneš da biraš da l’ ćeš višnju, breskvu, jagodu, kajsiju, smokvu, šljivu, sa brendom ili bez brenda, veliki ili mali, za manje ili veće pare, pa se na kraju pogubiš i ne uzmeš ništa, odeš kući gunđajući kud nije bio samo domaći i strani. Ne, ovde je samo pitanje menjaš se ili ne. Lakše reći, nego izvesti, naravno.
Još se živo sećam saveta koje su meni davali:
Savet br. 1 „Počni da radiš 30% manje, niko neće da primeti.“ Super! A kako se to radi, i koliko je to 30%, i je l’ to štrpnem od svega po malo ili samo jednu stvar gurnem u ćoše?
Savet br. 2 „Konkretizuj! Pretvori virtuelno u stvarno.“ Molim? Šta? Je l’ to ono kao umesto da peglaš karticu pa potrošiš brdo para, pređeš na keš i trošiš samo ono što ti je stvarno u novčaniku? Aha, znači na parčetu papira napišem sve pozitivno zbog čega sam tu gde sam, stavim papir u fioku, pa kad mi se sloši, otvorim je i podsetim se?
Savet br. 3 „Ćuti!“ Mmmmolim? Ja da ćutim? Pa mozak nam zavrteše pričom kako treba jasno da izražavamo svoje stavove, samo pazeći na način, ton i podton, kontekst i podkontekst, emocije i slične meke stvari? Šta, asertivnost nije kod nas u modi? Autocenzura bolje prolazi?
Savet br. 4 „Budi fleksibilna!“ Hoću! Mislim to je stvarno ok, promene su stalne, nekad je i teško, ali valja da se malo pomučimo, pa ćemo nešto iz toga i da naučimo. Nije to? Misliš ono, da savijem kičmu?
Zato nikome ne dajem savete, samo se nadam, stiskam palčeve, držim fige da ovi moji obožavani ostanu takvi kakvi jesu. Ja ću da ih pazim i ljubim da ne pregore.
O receptu
Pasta e ceci recept me je stavio na muku izbora: kako to obično i biva sa tradicionalnim receptima, varijacija je mnogo. Krenula sam od recepta sa kulinarskog bloga Kuhinjske priče, koji volim i svako jutro mu se radujem zbog novog recepta ili priče o životu u Danskoj. Onda sam pregledala još bar desetak drugih i videla da se pasta e ceci uvek pravi sa belim lukom, ruzmarinom, leblebijama i nekom kratkom testeninom. Negde se dodaju luk, celer, šargarepa, negde pančeta, paradajz, vino… Odlučila sam se za ovu kombinaciju i slatko smo je pojeli kao ručak, uz salatu, iako su pasta e ceci primo piato.
Video recept
Dopuna od 07.05.2020.
Započinjemo novu rubriku: Ručak očas posla. Pratite nas i na našem Youtube kanalu.
Sastojci (za 2 osobe):
- 240 g kuvanih (1 konzerva)
- 25 g pančete
- 1 mala glavica crnog luka
- 1 čen belog luka
- 1 mala suva ljuta papričica
- 1 grančica ruzmarina
- 4-5 čeri paradajza
- 500 ml bujona od povrća
- 100 g kratke testenine (mi smo koristili farfalline, a možete i obične izlomljene špagete)
za serviranje:
- 10 g narendanog parmezana
Procedite vodu od leblebija i u nju dodajte 1/3 leblebija, pa sve sameljite u glatku masu. Ostatak leblebija sačuvajte sa strane.
U šerpi, na malo zagrejanog maslinovog ulja pržite sitno iseckanu pančetu, oko 2-3 minuta. Dodajte sitno iseckani luk i pržite još oko 5 minuta. Dodajte blago pritisnut beli luk, ljutu papričicu presečenu na pola, celu grančicu ruzmarina i usitnjeni paradajz, pa pržite još oko pola do 1 minut. Sipajte sačuvane cele leblebije, pire od leblebija i bujon od povrća i pustite da kratko provri. Dodajte testeninu i kuvajte koliko piše na pakovanju. Izbacite ruzmarin i beli luk. Začinite solju i biberom po svom ukusu.
Servirajte odmah sa rendanim parmezanom i malo nakapanog maslinovog ulja.
Pratite nas i na:
Pastu ću probati tokom praznika… a u tvojim tekstovima uživam uvek.
🙂