(scroll down for the recipe in English)
Kažu da ljudi mogu da imaju posao, karijeru ili poziv. Posao je ono kad radiš iz čiste potrebe, karijera je kad voliš ono što radiš, a poziv je kad svojim radom činiš neko veće dobro (zato se valjda kaže lekarski ili učiteljski poziv). Na sreću, imala sam karijeru, udubljivala se, razmišljala, uvežbavala se, izazivala se, učila… I sve vreme mislila da sam super uspešna. Zato što sam strašno brinula hoće li baš sve proći savršeno. Zato što sam spavala malo ili loše (ponekad i malo i loše), razmišljajući o scenariju ovom ili onom, sa različitim apokaliptičnim vizijama. Zato što sam ranom zorom skakala iz kreveta i postavljala sebi pitanje „šta ako…“. Zato što nikada nisam bila offline. Zato što sam uvek želela više i bolje. Zato što sam mislila da mogu sve, ako treba i sama.
Pročitam nedavno u Forbsu da su najuspešniji oni svesni sebe i svojih postignuća, oni što se ne troše previše brinući hoće li ‘vako ili ‘nako, oni što se češće pitaju šta ima dobro a ne šta je sve loše, oni što znaju kad je vreme a kad nevreme, oni što razlikuju percepciju od stvarnosti, oni što ne mrače o kratkim rokovima ili nerazumnim šefovima, oni što stvarno broje i dišu kad ustreba, oni što se ne stide da traže pomoć.
Moja karijera i ja smo trenutno na pauzi. Sada trošim sate na lepe ljude i lepe stvari. U slobodno vreme zastanem da vidim šta to imam, kortizolu u inat, da se načisto skljoka. Spavam i dišem – lako i duboko. Ne žalim se ni na šta (dobro, osim na državu). Zapravo, uspešnija sam nego ikada! Možda je vreme da ovu prvu načisto ostavim, a drugu karijeru započnem 🙂
„Treba imati želje koje nas vode u jednu budućnost radije nego u neku drugu, ali kada nas te želje vode previše brzo i snažno jer smo precenili razliku između te dve budućnosti, dolazimo u opasnost. Kada su nam ambicije ograničene, to nam omogućava da radimo sa zadovoljstvom. Kada su nam ambicije beskonačne, to nas vuče da lažemo, varamo, krademo, povređujemo druge, žrtvujemo stvari od pravog značaja.“ (Dan Gilbert)
Idemo onda polako, možda dok ne skupim bar deset unique bračnih ponuda zbog onog što sam skuvala. Za sada su tu samo (već) dve, ćabata mi možda donese treću.
Sastojci:
- 450 g brašna
- 350 ml vode sobne temperature
- 1 supena kašika maslinovog ulja
- 7 g suvog kvasca
- 2 kašičice soli
U velikoj činiji pomešajte brašno, vodu, ulje i kvasac. Kada ste umešali kvasac, dodajte so, pa jako mutite drvenom varjačom 5-10 minuta da dobijete sjajno, glatko i lepljivo testo. Prebacite testo u dobro nauljenu činiju, poklopite je nauljenom plastičnom folijom i ostavite testo da se diže 2-3 h na sobnoj temperaturi, na toplom mestu. Kad testo naraste, pažljivo ga preručite na pleh obložen papirom za pečenje, pazeći da ne probušite mehurove u testu, i blago ga razvucite pobrašnavljenim rukama.
Na dno rerne stavite činiju za pečenje i zagrejte rernu na 200° C. Kad se rerna zagrejala, sipajte čašu hladne vode u činiju na dnu rerne da se napravi para, odmah stavite i pleh sa ćabatom u rernu i pecite 30 minuta. Izvadite pleh iz rerne, prevrnite hleb, pa vratite u rernu i pecite još 10 minuta.
Ostavite da se prohladi na rešetki pre sečenja. Nama je dovoljno da je serviramo samo uz dobro maslinovo ulje.
Napomena: ovaj hleb u pečenju neće mnogo narasti, već ostaje pljosnat poput papuče, što je i značenje reči ciabatta na italijanskom.
Adaptirano sa Silvia’s Cucina.
Ciabatta bread
Ingredients:
- 450 g flour
- 350 ml water at room temperature
- 1 tablespoon olive oil
- 7 g dry yeast
- 2 teaspoons salt
In a large bowl, mix the flour, water, oil and yeast. When the yeast is well incorporated, add the salt, and whisk vigorously with a wooden spoon for 5-10 minutes until the dough is shiny, sticky and wet. Transfer the dough into well oiled bowl, cover with oiled plastic wrap and allow the dough to prove for 2-3 hours at room temperature, in a warm place. Once the dough has proven, gently tip it onto a baking sheet lined with parchment paper, taking care not to burst the air bubbles that have formed in the dough, and gently stretch it with floured hands.
At the bottom of the oven place the baking dish and heat the oven to 200° C. When the oven is heated, pour a glass of cold water in a bowl at the bottom of the oven to create steam, immediately place the baking sheet with ciabatta in the oven and bake for 30 minutes. Remove the baking sheet from the oven, flip the bread upside down, return to the oven and bake for another 10 minutes.
Leave to cool on a wire rack before cutting. We love it served just with some good olive oil.
Note: This bread will not puff up much in the oven, but will stay quite flat like a slipper, which is the meaning of ciabatta in Italian.
Adapted from Silvia’s Cucina.
Pratite nas i na:
Opet divan uvodni tekst i bas sam se prepoznala. Nikad nisam osecala prevelike ambicije u vezi karijere. Zapravo sam od posla ocekivala da mi ostavi vreme, energiju i mogucnost da razvijam sva ostala interesovanja.
Ti si bila dovoljno pametna da doneses takvu odluku, sto te zapravo uopste nije lisilo uspeha u poslu, naprotiv 🙂