(scroll down for the recipe in English)
Usred noći se probudim i gledam da li je dete ugasilo svetlo ili je opet zaspala čitajući. Onda se setim. U zoru se trgnem iz sna i razmišljam da l’ je dete navilo sat ili treba da je budim. Onda se setim. Ujutru uzmem telefon da pogledam vremensku prognozu jer znam da će dete to prvo da me pita, pa vidim njenu poruku „Raznežila sam se za recept za granolu. Obožavam te.“. Onda se rasplačem.
Dete mi odrasta pred očima. Gledamo se preko ekrana naših laptopova, vidim da blista od uzbuđenja i zadovoljstva što joj se život tako iznenada proširio, što u nekim stvarima više nije samo posmatrač ili statista, već briljira u glavnoj ulozi, dok mi preuzimamo svoje prirodne, sporedne role. Vidim kako ovladava životnim veštinama. Od nekih smo je štitili, neke smo joj nesvesno uskratili. Po prvi put sama uređuje svoj dom – oči nam ispadoše gledajući Ikein katalog; pere veš – očas posla smo ovladali novim dugmićima, a sa malo muke šta se sa čim pere; pegla – ne podnosi, naravno; ide u nabavku – ali bi radije dva sata učila mikroekonomiju nego li tumarala među gondolama supermarketa; kuva – i uživa.
A to kuvanje, kao i bilo šta drugo, izgleda lako kada samo gledaš (a gledala je i sama i sa mnom, onoliko!), a onda se zakomplikuje kad se sam dohvatiš noža i varjače. Iznenadim se kad mi stigne poruka sa slikom konzerve paradajza sa pitanjem „je l’ ovo kuvaš?“ (zar je moguće da ne zna?), začudim se kad me pita kako da napravi kari od povća bez karija i kokosovog mleka (zar je nisam naučila?), ushitim se kad dobijem fotografiju nekog tek skuvanog jela sa njenim ponosnim komentarom „masterchef“ (ipak nisam skroz fulala!).
Sad još više pričamo o hrani (da, da, i to je moguće 🙂 ). Pojašnjavamo stare i pretražujemo nove recepte, naročito one lake i brze, po mogućstvu bez upotrebe kuhinjskih pomagala, što je poseban izazov, da ne veruješ. Otud i ovaj recept za prženice od kukuruza šećerca. Kao zamenu za blender, predlažem viljušku i snažnu ruku, ili avan pa viljušku za one koji (još uvek) nisu nabacili mišiće. Ako neko ima bolji predlog, ljubazno molim da ostavi komentar.
Prženice sam servirala uz ljuti džem od breskvi, koji sam napravila eksperimentišući sa habanero papričicom (to je ona mala, a najljuća). Prvo sam napravila obične krostinije i to od ćabate, koje sam premazala kozjim krem sirom i odozgo stavila po kašiku ljutog džema. To je baš bilo ludog ukusa, a fotku sam objavila samo na Instagramu (zapratite nas i tamo, objavljujemo lepe fotke kojih nema ni na blogu ni na fejsbuku). Onda mi je tu fotku lajkovala Sonia Peronaci, poznata kuvarica, pisac i gastro blogerka iz Italije, osnivačica ozbiljnog kulinarskog sajta Giallo Zafferano. Zato je ponosno beležim i ovde.
Sastojci (za 4 osobe):
- 275 g kukuruza šećerca (ako koristite smrznut, prelijte ga vrućom vodom, pa dobro ocedite)
- 65 g brašna
- 1 kašičica praška za pecivo
- 1 kašičica soli
- 1 jaje
- 2 supene kašike soja sosa
- 1 limuna
- 1 supena kašika sitno seckanog svežeg peršuna
- ulje za prženje
za ljuti džem od breskvi:
- 2 veće, zrele breskve (oko 500 g)
- 1 habanero ili obična ljuta papričica
- 100 g šećera
- 2 supene kašike soka od limuna
Stavite polovinu količine kukuruza u blender i sameljite ga da bude prilično fina smesa. Ubacite brašno, prašak za pecivo, so, blago umućeno jaje, soja sos, narendanu koricu limuna i 1 ½ supenu kašiku soka od limuna. Ponovo meljite dok se sve ne pomeša, a onda prebacite u činiju, dodajte preostali kukuruz i peršun i pomešajte. Po potrebi dodajte još soli i bibera.
Zagrejte oko ½ prsta ulja u većem tiganju. Stavite po kašiku smese od kukuruza, blago pritisnite da je spljeskate na prečnik oko 5 cm i pržite na umerenoj vatri oko 1-2 minuta sa svake strane ili dok ne dobiju zlatno-braon boju (možete pržiti više njih odjednom, u zavisnosti od veličine tiganja).
Prženice poslužite vruće sa ljutim džemom od breskvi. Da napravite ljuti džem: breskve oljuštite i sitno iseckajte, stavite u šerpu zajedno sa sitno iseckanom ljutom papričicom, šećerom i sokom od limuna, i kuvajte na umereno jakoj vatri dok se masa ne zgusne i breskve skoro potpuno ne raspadnu. Umesto ljutog džema možete poslužiti i slatko-ljuti sos ili neki slani namaz po vašem ukusu.
Recept za prženice je iz kuvara „200 vegetarijanskih jela“.
Sweet corn fritters
- 275 g sweet corn (if using frozen, first soak in the hot water and drain well)
- 65 g flour
- 1 teaspoon baking powder
- 1 teaspoon salt
- 1 egg
- 2 tablespoons soy sauce
- 1 lemon
- 1 tablespoon finely chopped fresh parsley
- oil for frying
For the habanero peach jam:
- 2 large, ripe peaches (about 500 g)
- 1 habanero pepper (or regular chili pepper)
- 100 g sugar
- 2 tablespoons lemon juice
Put half the amount of corn in the blender and mince to get a nice mixture. Add the flour, baking powder, salt, lightly beaten egg, soy sauce, grated lemon zest and 1 ½ tablespoon of lemon juice. Mince until everything is mixed, then transfer to a bowl, add the remaining corn and parsley and stir. Add more salt and pepper to your taste.
Preheat about 1/4 inch of oil in a large skillet. Put a spoonful of the corn mixture, gently press it and fry over medium heat for about 1-2 minutes on each side or until golden-brown (you can fry more than one at the time, depending on the size of your skillet).
Serve the fritters while still hot with habanero peach jam. To make the jam: peel and finely chop the peaches, put in a saucepan with the chopped habanero, sugar and lemon juice and cook over moderately high heat until the mixture thickens. Instead of the habanero peach jam you can serve fritters with sweet-chili sauce or some savory spread to your taste.
The recipe for the fritters is from the cookbook „200 Veggie Feasts“.
Pratite nas i na:
Stegla mi se knedla u grlu dok sam čitala gornji deo posta. Moja deca su mala i jako mi teško pada bilo kakvo odvajanje. Verujem da da se ništa neće promeniti ni kada porastu. Elem, recept je odličan i probaću ga sigurno. Držite se i samo nastavite sa ovim divnim kuvarskim poduhvatima!
Hvala ti. A to oko odvajanja od dece, jedina je uteha kad znas da im time obezbedjujes sigurno bolju buducnost.
Svojedobno sam i ja pisala foodblog, ali djeca mala, posao krenuo,a foodblog traži puuuno vremena kojeg nemam 🙁 pa sam to nekako stavila po strani.
Ali najviše od svega me frustriralo fotografiranje. Fotke su mi bile loše 🙁 za moj ukus preloše 🙁
A vaše su sve do jedne PREKRASNE !! nekako znalački jednostavno napravljene. Svaka vam čast! Recepti vrlo zanimljivi- ovaj ću sigurno probati.
Hvala vam na tako velikom komplimentu!
Da znate da i mene to najvise muci, nekad sam potpuno bez ideje, a nekad mi se cini da imam dobru ideju, pa ipak kad ufotkam – nisam zadovoljna. A vremena je uvek malo, hrana ne sme da se ohladi. Stalno se trudim da napredujem u fotografiji i stvarno me cini srecnom kad se to primeti 🙂