(scroll down for the recipe in English)

Stojim u holu zgrade što liči na neki od ovih novih muzeja, sav u staklu i belom mermeru, sa uredno podšišanom i svedenom baštom u atrijumu kao glavnim umetničkim delom, i precizno postavljenim belim klupama iz neke moderne, minimalističke kolekcije. Prilazi mi nepoznata žena i pita „Are you the mother?“. Sva zbunjena, mucajući odgovorim „Yes!“. Odgovara mi „I am the mother, too. Nice to meet you.“ I nastavljamo da ćaskamo, bez daljeg predstavljanja, spojene istim oduševljenjem i brigama roditelja koji su tek uselili decu u studentski dom, daleko od kuće.

Na put sam pošla sa nekom neopisivom tugom, teskobom i gorčinom. Možda je ta tuga sebična, nekako se tiče više mene i mojih osećanja, nedoumica, zabrinutosti… A detetu je zapravo dobro. U stvari, sve dok nismo tamo stigli, tom dobrom smo se samo nadali, iščekivali ga, a onda je dobro počelo zaista i da biva, pa je to moje gorko počelo da prelazi u slatko.

Prvo veče nas ponoćni fajront potera na rastanak. Odem do naše privremene sobe u privremenom stanu, legnem sva skrckana od noćnog putovanja, čekanja na granicama, vožnje između Venecije i Milana koja ti posrče more energije, useljavanja, vrtenja po studentskoj sobi, sabiranja prvih utisaka, planiranja sledećih koraka, ma od čega ne… I stiže mi poruka „Budi još malo budna. Trebaš mi.“. I budna sam odmah, nego šta, i opet mi bude gorko, a istovremeno nekako i slatko što joj još uvek trebam.

Vrlo brzo je sve ok, i svakim danom je sve slađe, samo se tek ponekad umeša neki drugi ukus, al’ svi  mi kažu da je to normalno, da ćemo se svi brzo navići. I valjda hoćemo, sigurno hoćemo:)

Bila sam koju godinu starija od nje kad sam i sama otišla od kuće, doduše, i nekoliko hiljada kilometara dalje, pa još bez svih ovih skajpova, vajbera i raznih mesindžera. I sve je na kraju bilo ok, svi smo se nekako navikli da smo na suprotnim krajevima sveta. Ipak, sve vreme odustvovanja me je mučila povremena nostalgija i usamljenost i konstantna čežnja za Plazma keksom (tad sam bila još mlada i naivna, a sad, ima sigurno već 10 godina da ga u kuću nisam unela). Jednom zamolim moje da mi ga nekako pošalju. Ode tata pred autobus za Budimpeštu (u to vreme se nije letelo iz Beograda) da pronađe putnike koji idu na ovu moju stranu i pronađe nekog čoveka koji me, eto, slučajno poznaje. Tata se toliko iznenadi i zapriča o meni, da na kraju samo isprati čoveka na put, bez da mu da onaj keks. Kad se vratio kući, kažu, mama da ga ubije.

A moje dete unapred zna šta će da joj fali. Jedna baka nudila vanilice, druga lenju pitu, ali ne, želi samo domaću granolu. Granola nam je obema omiljeni doručak. Spremam je već neko vreme po receptu sa Na tanjiru, uz svega nekoliko izmena. Granola je sjajna zato što možete da se igrate sa sastojcima, da menjate i pravite varijacije na temu. Količina iz recepta nam potraje oko 2 nedelje (za nas dve) – jedemo po 2 supene kašike granole sa sezonskom voćkom i 250 ml balans jogurta (deo stavimo u granolu, deo popijemo na kraju). Sve dole pobrojane sastojke možete naći u gotovo svakom bio-špajzu, da ne kažem prodavnici zdrav(ije) hrane.

Sastojci:

• 180 g ovsenih/zobenih pahuljica
• 180 g ražanih pahuljica
• 60 g sirovog badema
• 60 g sirovog lešnika
• 40 g sirovih semenki suncokreta (jezgro)
• 4 supene kašike meda
• 1 supena kašika istopljenog kokosovog ulja
• 3 supene kašike vode
• 1 kašičica cimeta
• 50 g listića kokosa
• 50 g čipsa od banana
• 80 g suvih kajsija
• 80 g suvih šljiva
• 40 g suvog grožđa

U velikoj činiji pomešajte ovsene i ražane pahuljice, krupno iseckane bademe i lešnike, i semenke suncokreta, pa sve dobro promešajte i prebacite u dublji pleh za pečenje. Posebno pomešajte med, kokosovo ulje, vodu i cimet, prelijte preko mešavine pahuljica i dobro izmešajte, najbolje rukama.

Pecite u zagrejanoj rerni na 170° C, oko 20 minuta, mešajući na svakih 7-8 minuta da bi se masa ispekla jednako. Izvadite pleh iz rerne i ostavite da se ohladi. Dodajte kokos, čips od banana, iseckane suve kajsije i šljive, i suvo grožđe. Promešajte i prebacite u veću staklenu teglu sa dobrim zatvaračem.

Po originalnom receptu se listići kokosa peku zajedno sa pahuljicama i orašastim plodovima, ali kako ih nabavljam već tostirane, tako ih stavljam na kraju sa suvim voćem.

Granola

Ingredients:

• 180 g rolled oats
• 180 g rolled rye
• 60 g almonds
• 60 g hazelnuts
• 40 g raw, unshelled sunflower seeds
• 4 tablespoons honey
• 1 tablespoon melted coconut oil
• 3 tablespoons water
• 1 teaspoon ground cinnamon
• 50 g flaked coconut, unsweetened
• 50 g banana chips
• 80 g dried apricots
• 80 g prunes
• 40 g raisins

In a large bowl, combine the rolled oats and rye, coarsely chopped almonds and hazelnuts, and sunflower seeds, mix and transfer into a deep baking tray. In a separate bowl, mix honey, coconut oil, water and cinnamon, pour over dry mixture in the tray and mix well (use your hands).

Bake in preheated oven at 170° C for about 20 minutes, stirring every 7-8 minutes to bake evenly. Remove the baking tray from the oven and allow to cool. Add coconut, banana chips, chopped dried apricots and prunes, and raisins. Stir and store in a large airtight glass jar.

According to the original recipe coconut flakes should be baked with oats, rye and nuts, but since I ‘m buying them already toasted, I put them along with the dry fruit.

Podeli ovo:

Facebook

0

Twitter

Google

Pinterest

0

Email

Print