(scroll down for the recipe in English)
Nedavno pročitah priču o nekoj psihološkinji koja je držala predavanje o upravljanju stresom. Kažu kako se prošetala učionicom sa čašom u ruci i kad ju je podigla svi su očekivali već malko izlizano pitanje “da li je čaša polupuna ili poluprazna”, kad ono, šaljivica jedna, iznenadi publiku i upita ih “koliko je teška ova čaša vode?”. Oglasi se publika u rasponu od 250 do 600 g.
Žena im reče: “Apsolutna težina je nevažna. Ona zapravo zavisi od toga koliko dugo je držim. Ako je držim svega jedan minut, nije nikakav problem. Ako je držim ceo sat, verovatno će me zaboleti ruka. A ako je držim ceo dan, ruka će mi utrnuti i neću moći da je pomeram. U svakom slučaju, težina čaše se ne menja, ali, što je duže držim, ona je sve teža.”
Nastavi: “Stresovi i brige u životu su kao čaša vode. Ako kratko mislite na njih, ništa se neće desiti. Mislite na njih malo duže i počeće da bole. A ako mislite na njih čitav dan, paralisaćete se – nećete biti u stanju da radite bilo šta drugo.”
I ne znajući za ovaj savet, ja sam, pre godinu dana, svoju čašu dobila, kratko odbolovala to držanje, pa je brže-bolje spustila. S vremena na vreme je pogledam, čisto da vidim je li tu, na istom mestu. Čak je ponekad podignem i podržim, pa mi se odmah sloši. Onda joj opet uteknem u okrilja mojih duša, onih što bi me slušali, ili onih i što ne bi al’ su zarazno dobri, ili hrabri, ili oba.
Zamajavajući se da mi ne padne na pamet da se uhvatim čaše (ako ste skrolovali i počeli da čitate tekst tek od ove rečenice, možete pomisliti da je u pitanju neki alkoholizam, ali nije, majke mi, iako se vino i ja rado družimo), započela sam i pisanje ovog mog blogića, što se, uz jogu, ispostavilo kao nikad bolja antistres terapija. E, to ne znači da ja baš svakog dana volim da provodim po više sati držeći ruke u brašnu ili krčkajući svakojake đakonije. Ma, volim recepte kakva je ova piletina u sosu od plavog sira i grožđa, pa spakujem fensi ručak za 15 minuta i onda uživam u ovacijama moje zadovoljne publike, dugo ćakulajući uz već spomenutog drugara, belog.
Uživajte i setite se da spustite čašu 🙂
Sastojci (za 4 osobe):
- 4 pileća filea (po 170 g svaki)
- 1 kašičica putera
- 100 g plavog sira
- 100 ml neutralne pavlake
- 1 ½ šolja belog grožđa
Meso blago izlupajte, začinite solju i biberom, prelijte sa malo maslinovog ulja, sve dobro utrljajte i pecite na zagrejanom grilu oko 5 minuta sa obe strane.
Za to vreme, u širem tiganju rastopite puter i na kockice iseckan plavi sir. Dodajte neutralnu pavlaku i kratko kuvajte, 1-2 minuta, ili dok se sos malo ne zgusne. Ubacite zrna grožđa isečena na pola, promešajte, preko poređajte ispečeno meso i pustite da se sve kratko kuva, oko 1 minut.
Servirajte meso preliveno sosom od plavog sira i grožđa, ukrasite nekim zelenišem ili, kao mi, izmrvljenim crvenim biberom.
Chicken with blue cheese and grape sauce
Ingredients (serves 4):
- 4 chicken fillets (170 g each)
- 1 teaspoon butter
- 100 g blue cheese
- 100 ml single cream
- 1 ½ cups white grapes
Beat the meat gently, season with salt and pepper, pour over some olive oil, rub well and cook on a hot grill for about 5 minutes on each side.
Meanwhile, in the larger pan, melt the butter and diced blue cheese. Add the cream and cook briefly, 1-2 minutes, or until the sauce slightly thickens. Add grapes cut in half, stir through, put over grilled meat and let it all simmer briefly, about 1 minute.
Serve the chicken topped with blue cheese and grape sauce, garnish with something green or, like we did, with crumbled red peppercorn.
Pratite nas i na:
