Špageti rolnice

(scroll down for the recipe in English)

Stanujem pored jedne bombardovane zgrade, zjapila nam godinama, pogled nam ružile počupane armature i nahereni blokovi. To je, kažu arhitekte, važna zgrada. Od rasprave na tu temu nam se već usta osušila, oni u klin mi u ploču, do saglasja oko ove građevine ne stižemo – oni kažu „važna je“, mi kažemo „nije bila dok je bila cela, što je sad toliko važna“. Ne mogu ni da se ne pitam ko su svi ti što je štite, vidi kako su nam grad naružili, vidi kakve su nam sve rugobe od zgrada sagradili, vidi kol’ko su nedovršenih poslova za sobom ostavili.

Onda pred izbore reše da je kao srede. Mesecima su noću bageri drljali i kao nešto izdrljali, sklonili deo ruševine, a ostatak prekrili velikim plakatom, reklamom za ministarstvo što se krije u drugom, neoštećenom delu iste zgrade. Na plakatu neki kao ponosni vojnici i vojnikinje (nikako da shvatim i naučim kako gradimo ženska imena za neka zanimanja). Sklonili nam i tarabe što su više od decenije kao zaklanjale pogled na ovo ruglo grada, osvanula nam povelika livada, samo bez ikakvog zasada, onako gola, zemljana. Mi se čudom čudili što ne posade nešto zeleno, trava, reklo bi se, ne mora da bude tako skupa. Izbori prošli, plakat se pocepao, prvo posred nosa manekena-vojnika, a posle nekoliko olujnih dana – srozao se skroz. Na goloj livadi izdžigljao korov, onako redak i nikakav. Ma ništa strašno, još samo jedan nedovršeni posao.

Čitam u Politici članak Slobodana Giše Bogunovića: „Arhitektura je odvajkada bila na usluzi agrandismanu, politici moći, kulturnoj propagandi, pa se često kroz istoriju javljala u svoj bizarnoj iščašenosti, kao da je namenjena divovima, a ne običnim ljudima. Neretko sa svrhom da uzdiže vladarski ego, da obeleži nultu tačku istorije.“ Onda čovek lepo nabroji silne projekte kojim su nas zamajavali, poput Mitićevog oblakodera, Tesline kule, stanice Prokop, Kineske četvrti, Opere na Ušću, Centra za promociju nauke… (ovo su samo noviji, ima ih koliko hoćeš i u mnogo starijoj prošlosti). Pa na kraju zaključuje: „Kada se jednom zajednicom ne provlači konstanta dovršavanja otpočetog, nedomašenost je njeno stanje, a tragičnost njena stvarnost.“ Ja ovde ništa ne bih menjala! Sve je jasno, stvarno smo tragični!

Mi smo zato našu „baštu“ sa začinima okrenuli ka dvorištu, pa kad čupkam biljkice gledam tamo negde u krovove i vrh novog mosta. Bosiljak za ove špageti rolnice je mojom rukom uzgajan i ubran (vidim da na nekim ekskluzivnim proizvodima to pišu, pa reko’ da iskoristim i ja). Inače je u pitanju pravo sicilijansko jelo, a Sicilija je moj nedovršen posao (mislim, glupo je da ih Beograd ima toliko, a ja nijedan), bar kad je detaljno češljanje Italije u pitanju.

Sastojci (za 4 osobe):

2 patlidžana
½ glavice crnog luka
2 čena belog luka
2 konzerve od 400 g paradajza pelata
1 supena kašika šećera
1 kašičica ljute aleve paprike (opciono)
2 grančice bosiljka
250 g špageta
30 g rendanog parmezana

Isecite patlidžan po dužini na kriške debljine oko 5 mm, pa ga pržite u više tura u dobro zagrejanom tiganju na maslinovom ulju dok ne dobije zlatnu boju sa obe strane (računajte da će vam trebati oko 1 supena kašika ulja za svaku turu). Ocedite na kuhinjskom papiru. Posolite i pobiberite.

Na malo maslinovog ulja pržite sitno seckani luk oko 5 minuta, dodajte stišnjeni beli luk i sve zajedno pržite još oko 1 minut. Sipajte iseckani paradajz i oko pola čaše tople vode, dodajte šećer, ljutu alevu papriku (ako koristite), grančicu bosiljka, malo soli i bibera, pa kuvajte na umerenoj vatri oko 20 minuta. Dodajte još soli i bibera po svom ukusu i izbacite bosiljak.

Skuvajte špagete 2 minuta kraće od vremena naznačenog na pakovanju. Procedite ih i pomešajte sa 1 kutlačom sosa od paradajza, 1 supenom kašikom rendanog parmezana i iseckanim ostatkom bosiljka (sačuvajte nekoliko listića za dekoraciju).

U pleh za pečenje sipajte sos od paradajza koliko da prekrije dno. Na svaku krišku patlidžana stavite po kašiku špageta, dobro urolajte i ređajte u pleh. Ponovite dok ne potrošite sve sastojke. Na rolnice rasporedite ostatak paradajz sosa, svaku pospite sa malo rendanog parmezana i pecite u zagrejanoj rerni na 180° C oko 20 minuta.

Pospite seckanim bosiljkom i servirajte odmah.

Adaptirano iz knjige Sicilija.

Spaghetti rolls

Ingredients (serves 4):

2 eggplants
½ onion
2 garlic cloves
2 x 400 g canned tomatoes
1 tablespoon sugar
1 teaspoon chili powder (optional)
2 sprigs of basil
250 g spaghetti
30 g grated Parmesan cheese

Cut eggplant lengthwise into slices about 5 mm thick, fry in batches in preheated skillet with olive oil until golden brown on both sides (you will need about 1 tablespoon of oil for each batch). Drain on paper towel. Season with salt and pepper.

In a shallow pan with a little olive oil fry finely chopped onion for about 5 minutes, add pressed garlic and fry for about 1 minute. Pour the chopped tomatoes and about half a cup of warm water, add sugar, chili powder (if using), a sprig of basil, a pinch of salt and pepper, and cook over medium heat for about 20 minutes. Add more salt and pepper to your taste and discard basil.

Cook pasta 2 minutes less than the time indicated on the package. Drain, transfer to a bowl and mix with 1 scoop of tomato sauce, 1 tablespoon grated Parmesan cheese and the remaining chopped basil (reserve a few leaves for garnishing).

Pour the tomato sauce into a baking pan, just to cover the bottom. On each slice of eggplant put one tablespoon of spaghetti, roll it and place into the pan. Repeat until all the ingredients are used. On each roll spread the remaining tomato sauce, sprinkle with some grated Parmesan cheese and bake in a preheated oven at 180° C for about 20 minutes.

Sprinkle with chopped basil and serve immediately.