(scroll down for the recipe in English)
Da li se sećate kakvi ste bili pre 10 godina, šta ste voleli, čemu ste se radovali? Verovatno da. A šta mislite kakvi ćete biti za 10 godina, šta ćete tad voleti i čemu ćete se radovati? Odogovor nije lak. Ovom temom se bavi i Danijel Gilbert, profesor psihologije na Harvardu. Kratko ću vam prepričati jedno njegovo predavanje. Čovek kaže da u svakoj fazi našeg života donosimo odluke koje duboko utiču na to kakvi ćemo ljudi postati u budućnosti, a kad postanemo ti ljudi – nismo uvek oduševljeni odlukama koje smo doneli. To je zbog toga što imamo fundamentalno nerazumevanje moći vremena. Opšte je poznato da se ritam promena usporava sa godinama: za decu nam se čini da se menjaju iz minuta u minut, dok kod roditelja zapažamo promene tek iz godine u godinu. Koja je to tačka u životu kad promene iz galopa prelaze u puzanje? Odgovor je UPRAVO SADA, u kom god da ste dobu. Ljudi uglavnom žive u zabludi da se istorija, njihova lična istorija upravo završila sada, da su upravo postali ljudi kakvi je i trebalo da budu i da će takvi biti do kraja života.
Pitali su na hiljade i hiljade ljudi ko su im najbolji prijatelji, šta vole ili ne vole, koju muziku slušaju. Onda su polovinu njih pitali šta misle koliko će se to promeniti u narednih 10 godina. Drugu polovinu su pitali da li su se te stvari promenile u proteklih 10 godina. Oni koji su se bavili predviđanjima, odgovorili su da će im i za 10 godina isti prijatelji i dalje biti prijatelji, da će odmore kakve sada vole voleti i nadalje, dok su oni koji su se bavili prošlošću rekli „da budemo iskreni, to se sve u međuvremenu promenilo“. Zbog čega je važno da ovoga budemo svesni? Zbog toga što smo skloni da preterano uložimo u sadašnje preferencije jer loše procenjujemo njihovu stabilnost. Evo primera: pitali su ljude koliko bi danas novca dali za kartu za koncert trenutno omiljenog benda ili muzičara i prosečan odgovor je bio 129 dolara. Onda su ih pitali koliko bi danas novca dali za kartu za koncert benda ili muzičara koji im je bio omiljen pre 10 godina i prosečan odgovor je bio 80 dolara.
Teško je zaključiti zbog čega se ovo dešava. Profesor kaže verovatno zbog toga što je mnogo lakše pamtiti nego maštati. Mnogi od nas mogu da se sete kakvi smo bili pre 10 godina, ali nam je teško da zamislimo kakvi ćemo biti za 10 godina, a pošto nam je teško da zamislimo – onda nam je lakše da mislimo da nam se promena neće ni dogoditi. A vreme je moćno: ono transformiše naše preferencije, preoblikuje naše vrednosti, menja našu ličnost.
Vrlo se jasno sećam 2004, šta sam radila, o čemu sam maštala, za čim sam čeznula, a čega mi je bilo previše. Tada, između ostalog, nisam ni pretpostavljala da ću da kuvam i pišem blog o tome, ma ni da ću neka jela da probam a kamo li da će mi se neka naći na redovnom jelovniku. Ovi ljuti riblji kroketi nisu baš neka inovacija, ali svakako nam nisu bili na trpezi do skoro, a šta će se tek u budućnosti naći – pa, ko zna, očigledno je nebo granica 🙂
Sastojci (za 4 osobe):
- 450 g fileta bele ribe bez kože
- 250 ml mleka
- 2 lovorova lista
- 300 g krompira
- 150 g kukuruza šećerca
- 1 ljuta papričica
- 2 mlada luka
- 1 supena kašika seckanog svežeg peršuna
- 1 jaje
- 1 kašičica slatke aleve paprike
U većem tiganju, kuvajte ribu u mleku sa lovorom oko 7 minuta, dok riba ne bude potpuno skuvana. Ocedite je, prebacite u činiju i izgnječite viljuškom, bacite lovor a mleko od kuvanja sačuvajte.
Krompir skuvajte u slanoj vodi, pa ocedite i izgnječite gnječilicom za krompir, dodajući malo mleka u kom se kuvala riba. Kad se malo prohladi, dodajte ribu, kukuruz, sitno iseckane ljutu papričicu i mladi luk, peršun i blago umućeno jaje. Posolite i pobiberite po svom ukusu i dobro sve pomešajte. Mokrim rukama oblikujte krokete, stavite ih na blago nauljen tanjir, prekrijte providnom folijom i stavite u frižider da se prohlade najmanje 15 minuta.
Na zagrejani tiganj sipajte 2 supene kašike maslinovog ulja, dodajte alevu papriku, promešajte, pa pržite krokete oko 3 minuta sa svake strane, ili dok ne dobiju hrskavu koricu i lepu zlatnu boju.
Servirajte sa grilovanim povrćem i kriškama limuna ili limete.
Recept je iz knjige Food Lovers – Mediterranean.
Chili fishcakes
- 450 g skinned white fish fillets
- 250 ml milk
- 2 bay leaves
- 300 g potatoes
- 150 g sweet corn
- 1 chili
- 2 spring onions
- 1 tablespoon chopped fresh parsley
- 1 egg
- 1 teaspoon sweet paprika
In a large skillet, cook the fish in milk with bay leaves, about 7 minutes, until the fish is fully cooked. Drain it, put in a bowl and mash with a fork, discard bay leaf and reserve the milk.
Cook the potatoes in salted water, then drain and mash, adding a little reserved milk. Cool slightly, then add the fish, corn, finely chopped chilli and spring onions, parsley and lightly beaten egg. Add salt and pepper to your taste and mix everything well. With wet hands shape the fishcakes, place them on a lightly oiled plate, cover with plastic foil and chill in refrigerator for at least 15 minutes.
On a heated pan, pour 2 tablespoons of olive oil, stir in the paprika, and fry fishcakes for about 3 minutes on each side, or until they are crispy and golden brown.
Serve with grilled vegetables and lemon or lime wedges.
Recipe from the cookbook Food Lovers – Mediterranean.
Pratite nas i na: