Cantucci

(scroll down for the recipe in English)

U prvom obilasku Kjantija prošli smo po principu „mnogo hteli, mnogo započeli…“. Valjda smo bili previše očarani Sijenom, doživljajem da smo se na nekoliko sati preselili 800 godina nazad u istoriju. Moguće je da smo bili previše opčinjeni toskanskim predelima, brdima i dolinama k’o presvučenim u glatki somot zelenih nijansi. A možda smo bili previše spontani i „mršavo“ opremljeni tom jednom stranicom u turističkom vodiču.

Za sledeći odlazak smo znali bolje. Na mapi smo locirali tri zaustavne tačke, ali se opet prvo uputili u Sijenu, da malko udahnemo 13. vek i gotičkom lepotom nahranimo i dušu, i mozak. I ovoga puta smo bili k’o začarani, a posle finog ručka u Osteria Le Logge i malo uspavani. Kad smo potrošili sve pristojno vreme u restoranu, pošli smo u Gaijole (Gaiole in Chianti), našu prvu stanicu u Kjantiju, tih gradić, okružen vinarijama i prelepom prirodom. Na brdu iznad grada, smestio se crveni zamak porodice Rikazoli iz 12. Veka, Castello di Brolio. Iako baron Rikazoli i njegova porodica još uvek žive u zamku, vrtovi su otvoreni za javnost uz ulaznicu od 5 eur. Kažu da vredi otići, ne samo zbog vrtova, već i zbog pogleda na bogati krajolik, ali smo mi okasnili (zamak se zatvara u 17:30), pa smo se „utešili“ degustacijom vina u enoteci zamka (Enoteca del Castello di Brolio), niže niz put, ispod brda.

Castello di Brolio

Nakon kratke provere ko je spremniji da vozi posle pijuckanja vina u rustično-modernom ambijentu enoteke, nastavili smo do Rade (Radda in Chianti), predivnog srednjevekovnog grada, okruženog velikim odbrambenim zidovima i prošaranog uskim ulicama. Iako je Rada poznato mesto za odmor, nama je delovala sasvim neturistički i autentično, kao da baš treba da se živi po brzini tih davnih vremena. Zato smo se posle laganog obilaska grada, udobno smestili u kafe na jednom od onih tipičnih, italijanskih trgova. Pošto smo kjanti klasiko već isprobali (a, usuđujem se da priznam, i zaključili da nam nije baš po ukusu), odlučili smo da se zasladimo čašicom vin-santa, toskanskim desertnim vinom, koje se za potpuni ugođaj servira sa kantućinima, biskvitima koji se umaču u vino.

Radda in Chianti

U preslatku, malenu Kastelinu (Castellina in Chianti) smo stigli već preumorni, ali nismo propustili šetnju glavnom ulicom, u kojoj se čini da svaki kamen vrca od istorije. Zbog svog strateškog položaja između Firence i Sijene, Kastelina je često rušena, te su iznova građene svaki put sve veće gradske zidine. Uz zidine se proteže poduži podzemni tunel, koji je nekada koristila gradska straža, a danas je sedište prodavnica i restorana. U jednu od prodavnica prizvala nas je lepa Italijanka, ljubazna i strpljiva. A u prodavnici – raj od lokalnih gastro delicija. Vrteli smo se ne znajući šta pre da uzmemo, pa smo na kraju nakupovali poklone za naše, i još teglu džema od kestenja i čuveno „Sirće 4 lopova“, napravljeno od sirćeta od meda i infuzije začinskog bilja, za nas. Sa mrakom smo nastavili dalje, kroz vinograde i polja suncokreta, do našeg toskanskog konačišta.

Castellina in Chianti

Sa čarobnog putovanja smo doneli i ovaj recept. Kantući (cantucci) su tradicionalni italijanski biskviti sa orašastim voćem i anisom. Pošto su u pitanju pravi biskviti, dakle dvaput pečeni (što je doslovan prevod reči biscotti – bis znači dva puta, cotti znači pečen, kuvan), obavezno se serviraju uz vin-santo ili espreso, pa se umaču da upiju tečnost i malo omekšaju. U manjoj verziji se zovu kantućini (cantuccini).

Sastojci:

2 jaja + 2 žumanca
250 g šećera
½ kašičice ekstrakta vanile
250 g brašna + malo za mešenje
½ kašičice praška za pecivo
50 g pečenog lešnika
50 g pečenog badema
1 kašičica semenki anisa

Umutite 2 cela jaja, 1 žumance, šećer i ekstrakt vanile, pa dodajte brašno i prašak za pecivo da napravite testo. Na pobrašnavljenu radnu površinu sipajte krupno seckane lešnike i bademe i anis, pa preko preručite testo i sve zajedno dobro umesite, dodajući još brašna po potrebi. Podelite testo na 3 dela i svaki oblikujte u kobasicu širine oko 4 cm, pa prebacite na pleh obložen papirom za pečenje, ostavljajući prostor između svake od oko 5 cm. Preostalo žumance umutite sa supenom kašikom vode, mešavinom premažite svaku kobasicu testa i pecite u zagrejanoj rerni na 180° C, 30 minuta.

Izvadite testo iz rerne, ostavite da se prohladi oko 5-10 minuta. Za to vreme smanjite temperaturu rerne na 150° C. Prohlađeno testo isecite na dijagonalne šnite širine oko 2,5 cm i poređajte ih na pleh za pečenje sečenom stranom na dole. Vratite pleh u rernu i pecite biskvite još 30-40 minuta, dok se ne stvrdnu i prosuše.

Izvadite biskvite iz rerne, prebacite na rešetku da se potpuno ohlade, a onda spakujte u posudu koja se dobro zatvara i služite po 1-2 biskvita uz kafu ili vin-santo.

Ingredients:

2 eggs + 2 egg yolks
250 g caster sugar
½ teaspoon vanilla essence
250 g flour + some more for kneading
½ teaspoon baking powder
50 g roasted hazelnuts
50 g roasted almonds
1 teaspoon aniseed

Mix together 2 eggs, 1 egg yolk, sugar and vanilla essence. Add flour and baking powder and mix to make the dough. On the floured working surface put roughly chopped hazelnuts and almonds, add aniseed, transfer out the dough and knead all together. Divide the dough into 3 peaces and roll into logs about 4 cm wide. Place the logs on to the baking sheet lined with parchment paper, at least 5 cm apart. Brush lightly with the other egg yolk beaten with 1 tablespoon of water and bake in a preheated oven at 180° C, for 30 minutes.

Remove from the oven, let cool for 5-10 minutes, and reduce the oven temperature to 150° C. Cut the logs diagonally into 2,5 cm slices and lay cut-side down on the baking sheet. Return to the oven and bake for further 30 minutes, or until dry and firm.

Cool on a wire rack and store in an airtight container. Serve with coffee or Vin Santo.