(scroll down for the recipe in English)

U prethodnom receptu sam započela priču o Italiji i iznela prvih 10 razloga zbog čega je volim. Evo nastavka i još 15 razloga.

25 razloga zbog čega volim Italiju – II deo

1.  Zbog cipela koje su taaako dobre da uvek svojski ispeglam svoju kreditnu karticu.
   

   foto: Porodične gastronomije

2. Zbog sladoleda, posle koga ti je malo koji kod kuće dobar.
3. Zbog bogatog Bergama koji je lep kao mnogi drugi italijanski gradovi, ali istovremeno i različit jer je poput nekakvog muzeja na otvorenom. I zbog najbolje palente u celoj Italiji. I zbog Donicetija rođenog u Bergamu, čija me „Amore e Morte“ uvek iskreno gane.
   

   Bergamo, foto: Porodične gastronomije

4. Zbog toga što na brdima grade gradove, a ne groblja.
5. Zbog Asizija i njegove impresivne, grandiozne i ekstravagantne arhitekture.
   

   Assisi, foto: Porodične gastronomije

6. Zbog opuštene i još uvek od strane turista neosvojene Voltere.
   

   Voltera, foto: Porodične gastronomije

7. Zbog fokaće koja je najlepša u Đenovi, a o pestu da ne pričam 🙂
8. Zbog lepe i opuštene Peruđe, koja sva vrca od energije hiljade studenata koji je naseljavaju. I zbog restorana La Taverna čiji vlasnik će vam ponuditi i obrok za kućnog ljubimca (ako ste došli sa njim).
9. Zbog velikih i monumentalnih katedrala.
   

   Orvieto, foto: Porodične gastronomije

10. Zbog toga što sam se nekada, ono baš davno, palila na Erosa Ramacotija. I zbog San Rema koji smo nekada redovno gledali.
11. Zbog Padove u kojoj je univerzitet osnovan još 1222. godine i na kome je diplomirala prva žena u celoj Evropi.
    

    Padova, foto: Porodične gastronomije

12. Zbog romantične Luke, dragulja srednjeg veka, okružene zelenim poljima Toskane, Pučinijevog rodnog grada u kojoj je stvarao do kraja života nadahnut mirom i prirodom.
    

    Lucca, foto: Porodične gastronomije

13. Zbog jezera velikih i plavih poput mora.
    

    Lago Trasimeno, foto: Porodične gastronomije

14. Zbog toga što na mojoj listi „must see/visit in Italy“ ima još toliko toga.
15. Zbog Milana u koji selim ono najvažnije u svom životu.

Sudeći po mom okruženju, gibanica mu dođe nekako muška rabota: mi je jedemo ili kad je napravi moj ćale ili kum Triča. Ova prva je ona baš masna (jeste kalorijski greh, al’ ja je baš volim takvu), a ova druga bez kapi ulja. Dakle, ja se u gibanice baš mnogo ne mešam, a sad kad sam odlučila da se konačno latim pravljenja (i to samo zato što su mi ostale kore od mocarela rolnica) – morala sam da unesem malo znanja koje su mi brižljivo preneli gore pomenuti muškarci, malo radoznalosti da isprobam nešto novo i malo želje da spojim Italiju i Srbiju (obe u mom srcu) igrajući se sa sirevima koje gotovo uvek imamo u kući. To igranje se s vremena na vreme baš isplati i mi smo ovu gibu sa 4 vrste sira slatko pojeli, sve uz ono „uuuhhhh“ i „mmmmm“ i „njaaaam“. Dodatni kompliment mi je stigao od dva momka koji su je jeli hladnu i iskreno pitali za recept, da odnesu svojim mamama (a možda i tatama, ko zna) i naprave reprizu kod kuće.

Sastojci (za pleh prečnika 24 cm):

• 4 jaja
• 200 g kravljeg  sitnog sira
• 100 g plavog sira
• 100 g mocarele
• 50 g pekorina
• 1 kašičica praška za pecivo
• 300 ml mleka
• 350 g kora za pitu

Umutite 3 jaja, dodati kravlji sir, sitno naseckani plavi sir, izrendane mocarelu i pekorino, pa naliti sa 250 ml mleka. Dodajte prašak za pecivo, 1 supenu kašiku maslinovog ulja i soli i bibera po ukusu, i sve dobro umutite.

U 20 ml vode razmutite 20 ml maslinovog ulja, pleh premažite sa sasvim malo ulja. Izdvojite 4 kore, dve kore premažite mešavinom vode i ulja, stavite jednu preko druge i prebacite u pleh da obložite dno, a preostale dve sačuvajte za kraj. Sve preostale kore cepajte na pola, umačite u fil i stavljajte u pleh, dok sve ne potrošite. Preostale dve sačuvane kore premažite mešavinom vode i ulja, stavite jednu preko druge, pa prebacite u pleh, kao poklopac, i dobro ušuškajte sve krajeve.

Umutite preostalo jaje sa preostalim mlekom, pospite preko kora i ostavite da odstoji oko 30 minuta. Pecite na 220 stepeni oko 45-50 minuta, dok cela gibanica ne dobije zlatno-braon boju. Izvadite iz rerne i ostavite da se odmori oko 15 minuta, pa servirate toplu uz neku osvežavajuću salatu.

Four-cheese filo pie

Ingredients (for the 24 cm pan)

• 4 eggs
• 200 g cottage cheese
• 100 g blue cheese
• 100 g mozzarella
• 50 g pecorino
• 1 teaspoon baking powder
• 300 ml milk
• 350 g filo pastry

To make the filling, whisk 3 eggs, add cottage cheese, finely chopped blue cheese, grated mozzarella and pecorino, and pour 250 ml of milk. Add baking powder, 1 tablespoon of olive oil and salt and pepper to taste, and mix well.

In 20 ml water add 20 ml olive oil and whisk. Coat the pan with a few drops of olive oil. Divide 4 filo sheets, brush two sheets with a mixture of water and oil, put one over the other and lay over the pan so that it drapes over the sides. The remaining two filo sheets save for later. Tear all remaining filo sheets in half, dip each peace into the filling and place in the pan next to each other. Brush the other two preserved filo sheets with a mixture of water and oil, put one over the other, and then transfer to the pan to make the top layer. Fold the pastry, hanging over the edges of the pan, back over the top to form a nice round pie.

Whisk remaining egg with remaining milk, pour over the pie and let sit for about 30 minutes. Bake at 220° C for 45-50 minutes, until the whole pie gets golden brown color. Remove from oven and allow to rest for about 15 minutes.  Serve warm or at room temperature with some refreshing salad.

Podeli ovo:

Facebook

0

Twitter

Google

Pinterest

0

Email

Print