(scroll down for the recipe in English)
Poverljivo iz kuhinje: Maja Petrović, autor bloga Vitki Gurman
Poput rokera koji žive život o kakvom pevaju, tako i Maja Petrović, autor bloga Vitki Gurman, živi život o kakvom piše. Ona je žena sa stavom, ne glumi sveticu, javno govori o svojim povremenim izletima u ono što naziva „junk“, ne savija kičmu pred mogućim sponzorima bloga, sa lakoćom bira teži put ako je to neophodno. Ona je iskrena, direktna i dobronamerna; uporna i bučna u svojim stavovima; posvećena i analitična u svojim tekstovima.
Možda bih mogla malo da pojasnim te „izlete u džank“? Nikada ne pravim izlete među kupovne sokiće i industrijske proizvode koji sadrže veštačke masti i tonu aditiva. Ipak, ne smatram ni da je pitanje ishrane religijsko pitanje i da će me spaliti grom ako se ponekad pomolim u pogrešnoj crkvi 🙂 Uvek mogu da obradujem društvo klasičnim špagetama, gibanicom ili razvučem kore za lazanje. Drugi izuzetak su putovanja gde istražujem lokalne specijalitete i prikupljam originalne recepte. Alva sa pistaćijem se jede u Egiptu a orasnice i vanilice pri obilasku sela u Šumadiji. Smatram da se prazne kalorije i višak skroba zarađuju redovnom pravilnom ishranom i vežbanjem – za njih samo treba da postoji razlog, vreme i mesto. Za veštačke stvari ovo već ne može da važi.
Znam da je jedna knjiga imala značajan uticaj na promenu tvog stava o zdravoj ishrani. Šta je zapravo bilo ključno i presudno da se opredeliš za LCHF ishranu?
Zapravo je u pitanju bio jedan blog zahvaljujući kome sam počela da učim o mastima i tradicionalnoj ishrani, a zatim okrenula leđa zvaničnim niskomasnim nutricionističkim smernicama. Postala sam dobra kuvarica tek kada sam u kuhinju vratila masti koje smo kao vrsta oduvek jeli. Recepti su postali ukusniji, stil života prirodniji – a i ja se osećam opuštenije.
Kao i većina ljudi, maltretirala sam sebe niskomasnim zabludama i verovala u holesterolske mitova – do pre 4 godine. Toga više nema, a nisam kao odgovore na nekadašnje nedoumice donela u svoj život rigidnost, kalkulisanje i opsesije. Donela sam pune ukuse, slobodu da kreiram recepte, isprobam nove začine i jedem pravu hranu.
Pišeš da si počela rano da kuvaš. Kako je tvoja kuhinja izgledala tada?
Kao da su kroz nju prošli Huni na ratnom pohodu. Želela sam da eksperimentišem i onda kada bukvalno nisam znala ništa. Još kao trapava kuvarica-tinejdžerka bežala sam od kuhinjskih vagica i preciznih recepata, ređala fijasko za fijaskom. Ipak, ja ne mogu da budem obeshrabrena onda kada sam istinski zainteresovana pa sam junački nastavila dalje 🙂
Najgori neuspesi su bili vezani za pokušaje da napravim krem od žumanaca i mleka (za šta sam sada majstor) a prvi uspesi za testa. Nikada se nije desilo da mi testo ne uspe pa sam pravila fenomenalne kiflice, testa za pice i princes krofnice. Ironija je u tome što danas testa jedem jako, jako retko.
A najvažnija stvar koju sam naučila kada sam pre 8 godina počela da živim sama je da sudovi ne levitiraju sami do sudopere da bi se uz pomoć magije sami očistili i složili u ormane.
Ovih dana je popularno da poznati šefovi kuvari pričaju o svojim kuhinjskim katastrofama. Imaš li ti svoju?
Ako ne računam te klinačke dane kada sam recepte čitala kao da su pisani na sanskritu i ako zaboravim na momente kada sam zamišljena poput rasejanog profesora pa uhvatim rešetku zagrejane rerne golim rukama – zapravo nemam značajnijih katastrofa. Nikada nisam zbog zaboravnosti flambirala pečenje u rerni ili pustila da nešto zagori baš toliko da šerpi nema spasa.
Pošto nemam pravi kuhinjski blam – rećiću ti pomalo luckasto verovanje koje imam: kada kuvam za „nekoga“ (you know what I mean) i nešto krene loše ja to shvatim kao signal upozorenja. Kuhinja je mesto gde sam relaksirana jer imam rutinu, navikla sam da tamo budem opuštena i ne razmišljam previše. Zato sam ubeđena da tu mogu da dobijem „signal iz podsvesti“, čak i kada postoji nešto što još uvek nije stiglo do racionalnog dela uma. Ipak, nekada mogu da kreiram nove recepte skrojene prema nekoj konkretnoj osobi i imam neočekivane nalete inspiracije, pa sistem radi i u pozitivnom smislu. Ko zna, možda i nije baš toliko luckasto? 🙂
Sad kad je i zvanično dobijena bitka za meso i masti, šta je sledeći cilj Vitkog Gurmana, za šta je važno boriti se?
Za hedonizam uz koji neću menjati broj garderobe 🙂 Došla sam do jedne tačke kada sam pojasnila ono što smatram najvažnijim: a to su zablude s kojima smo živeli u proteklih par decenija.
Ne treba sve crtati po 100 puta a verujem da ljudi nisu baš toliko neinforimisani i nezainteresovani. Znamo šta se nalazi u keksu pa ne moram da posebno analiziram svaki keks, znamo šta nam čini prekomerna upotreba šećera, zamo šta jeste i nije zdrava hrana i znamo da reklame nisu tačne. Ne moram ponovo da prežvaćem iste teme niti da pišem o onome o čemu sam već pisala.
Biće još tekstova na kakve su čitaoci bloga navikli, naravno – ali želim više pažnje da posvetim uživanju u onome što smo već naučili. Verujem da protiv nezdrave hrane možemo da se borimo i tako što ćemo je učiniti jadnom, bednom i neukusnom. Od lošeg i ružnog se stvarno odlazi samo onda kada se upozna ono što je bolje i lepše. A lepota je i u pravoj hrani uz povratak stila i detalja u kuhinju. Zato sam odmah zavolela tvoj blog – ti porodičnoj trpezi vraćaš sjaj i otmenost. I sama znaš da ne pričam o papreno skupim izletima u nerazumna i nedostižna gastro-iživljavanja već o težnji ka boljim ugođajima i interesovanju za lepe stvari.
Zanima me i kako da se više opustimo jer nam je to preko potrebno. Zato sve češće pišem o temama poput onih „Zašto je sex bolji od sporta“, o afrodizijacima, hormonima koji izazivaju dobro raspoloženje. Ne treba da se zdravo hranimo i održavamo kondiciju da bi efikasnije meditirali sami kod kuće – zdravlje i kondicija su nam potrebni da bi bili aktivniji, zabavniji, da se više družimo i smejemo. I „bolje provodimo“ kada smo zaljubljeni 🙂
Sve ovo, očekivano, pravi manje buke od tekstova iz kategorije „Drvlje i kamenje“ – ali broj poseta blogu nikada nije bio ovako zadovoljavajuće konstantan. Ne znam da li je većini dosta režanja i lupanja u bubnjeve, ali meni jeste i prija mi delimični zaokret.
Zbog čega baš ovaj recept?
Ovo nije moj standardni slatkiš sa stevijom i malo ugljenih hidrata. Spada upravo u one izuzetke s početka priče. Odabran je zato što me podseća na neke lepe momente od pre oko godinu dana i neobično putovanje na kome sam bila zaljubljena i srećna. Od priče je danas ostalo prijateljstvo i poštovanje, od putovanja divna uspomena na Francusku – a u svesci sa receptima ovaj dezert koji sam spremala samo jednom. Želim da ga podelim sa čitateljima tvog bloga baš zbog raspoloženja u kome je kreiran. Možda zatreba nekome kome početak proleća donese neki sličan nalet inspiracije – što bih svima i poželela. Sa kolačima ili bez njih 🙂
Da bi sve ostalo u francuskom stilu, predlažem serviranje uz šampanjac – on ide i uz omlet spreman na puteru, koliko i uz kremaste dezerte.
Sastojci (za 1 pitu u kalupu prečnika 24 cm)
za koru:
- 125 g putera
- 90 g šećera
- 1/2 kašičice ekstrakta vanile
- 1 jaje
- 250g brašna
- prstohvat soli
- 60 g crne čokolade (75% kakaa)
za krem:
- 6 breskvi ili 1 konzerva (400 g neto) kompota od breskvi
- 2 narandže
- 250 g šećera, tj. 200 g ako koristite breskve iz kompota
- 200 ml pavlake za kuvanje
- 20 g putera
- 6 jaja
Mikserom umutiti puter, šećer, vanilu i so. Dodajte jaje, a potom i brašno. Prebacite testo na radnu površinu, razvijte ga oklagijom, prebacite u kalup koji ste prethodno obložili papirom za pečenje i izbockajte viljuškom na nekoliko mesta. Ostavite u frižideru da se hladi 20 minuta, pa prekrijte testo papirom za pečenje, sipajte odozgo pasulj ili pirinač, i pecite u zagrejanoj rerni na 180° C, 15 minuta. Izvadite koru iz rerne, sklonite pasulj i papir, pa vratite da se kora dopeče još 5 minuta na 150° C.
Na pari otopite čokoladu. Pečenu koru, dok je još mlaka, premažite čokoladom i ostavite da se potpuno ohladi.
Narandže i breskve oljuštite, krupno iseckajte (ukoliko koristite breskve iz kompota, ocedite ih od tečnosti), prebacite u blender i dobro izmiksajte. Procediti masu kroz malo širu cediljku, pa je kuvajte na umerenoj temperaturi da ispari višak tečnosti, dok se ne redukuje do oko polovine. Dodajte šećer, pavlaku za kuvanje i puter. Umitite jaja i spojite ih sa prohlađenim voćnim kremom.
Sipajte voćni fil preko kore i pecite u zagrejano rerni na 180° C, oko 50-60 minuta, odnosno dok se fil ne stegne a površina dobije zlatnu boju.
Ohladite dobro u frižideru pre serviranja.
French peach and chocolate pie
Ingredients (for one 24 cm springform pan)
For the crust :
- 125 g butter
- 90 g sugar
- 1/2 teaspoon vanilla extract
- 1 egg
- 250 g flour
- pinch of salt
- 60 g dark chocolate ( 75 % cocoa )
For the cream:
- 6 fresh or 1 can ( 400 g net) peaches
- 2 oranges
- 250 g of sugar, or 200 g if you use canned peaches
- 200 ml cream
- 20 g of butter
- 6 eggs
Whisk the butter, sugar, vanilla and salt. Add the egg and then the flour. Transfer the dough to the work surface, roll it with the rolling pin, transfer into a springform pan lined with parchment paper, and prick the bottom with a fork. Chill for 20 minutes, then cover the dough with baking paper, put some beans or rice on top of it and bake in preheated oven at 180° C for 15 minutes. Remove it from the oven, discard the beans and paper, and return to bake the crust for 5 more minutes at 150° C.
On a double boiler melt the chocolate and spread it over the baked crust while it is still slightly warm. Allow to cool completely .
Peel oranges and peaches (if using canned peaches, drain them well), coarsely chop, transfer to a blender and mix well. Strain through the strainer, and boil the fruit mixture at a moderate temperature until it is reduced to about half . Add sugar, cream and butter. Cool and then add whisked eggs.
Pour the fruit filling over the crust and bake in a preheated oven at 180° C for about 50-60 minutes, or until the filling is firm and the surface gets a golden color.
Chill in refrigerator before serving.
Pratite nas i na:
Predivna, zanimljiva i elegantna pita. Majin blog poznajem, inspirativno mjesto na kome se moze dosta nauciti.
Slazem se sa svim 🙂