Devedesetih sam sasvim slučajno postala deo statistike, „odliveni mozak“. Otišla sam „na godinu, dve, tri, možda zauvek“. Otišla sam daleko, tamo dokle vam treba deset sati avionom. Deset sati ako imate sreće. A mi smo tih godina bili nesrećnici po mnogo čemu, pa i po tome što nismo mogli da „letimo“ od kuće. Vucarali smo se po nekim tuđim aerodromima, umorni od prethodne vožnje autobusom ili vozom, iscrpljeni od čekanja u raznim redovima. Ja sam se stvarno načekala: Beograd-Beč (vozom)-bečki aeorodrom-čekanje-Beč-Cirih-čekanje-Cirih-Hong Kong ili Beograd-Budimpešta (autobusom, sva sreća direktno do aerodroma)-čekanje-Budimpešta-Varšava-čekanje-Varšava-Peking, i tako još nekoliko zanimljivih tura, čak i preko Bukurešta. Onda sam se vratila kući da tu i ostanem, a nedugo zatim beogradski aerodrom je ponovo otvoren za međunarodna putovanja.
Kada smo prošle nedelje, na poziv Air Serbia, otišli na beogradski aerodrom da prisustvujemo predstavljanju i degustaciji novih menija naše nacionalne avio kompanije, sve uspomene su mi se vratile. I to koliko je važno da možeš da putuješ kao čovek – sa domaćeg aerodroma, i koliko postaneš nostalgičan kad si daleko, i koliko ti je onda lepo da si među svojima bar u avionu, da te za zdravlje pitaju naše stjuardese, da pojedeš nešto što te na prvu podseti na kuću. U Air Serbia sada brinu o svemu tome: ne samo da iz naše prestonice voze na razne destinacije, nego na meniju imaju i gulaš, i musaku, i mešani roštilj, i šopsku salatu, i urnebes salatu, i još svaša nešto, a o prelepim, visokim i vitkim, i ljubaznim stjuardesama da ne govorim.
Jedno od nacionalnih jela na meniju za ekonomsku klasu je i sataraš. Mi smo ga kao deca zvali gusto prženo, a naša deca ga sad zovu bećarac. Al’ sve je to nekako isto, da li sa jajima, mesom ili prazan – sve jedno je – savršeno je jednostavno i ukusno. Bećarac jedemo leti često, samo uz sir i neki dobar ‘lebac, ali sad nisam mogla da odolim – kad sam ga probala u Air Serbia, rekla sam u sebi „ma, ko će da čeka leto za ovu milinu“ i – evo ga na našem stolu.
Hvala Air Serbia na pozivu i podsećanju!
sataraš iz Air SERBIA
Sastojci (za 4 osobe):
- 1 velika glavica crnog luka
- 1 ljuta papričica
- 2 crvene paprike
- 2 zelene paprike
- 1 žuta paprika
- 400 g paradajza
- 1 kašičica šećera
- 1-2 jaja (opciono)
Na dve-tri supene kašike maslinovog ulja propržite na kocke iseckan crni luk, dodajte sitno iseckanu ljutu papričicu i na kocke ili trake iseckane paprike. Pržite poklopljeno, na umerenoj vatri, oko 10 minuta, pa dodajte oljušten i iseckan paradajz, šećer, so i biber, poklopite i krčkajte oko 15-20 minuta. Povremeno promešajte. Na kraju doterajte ukus solju i biberom.
Ako stavljate jaja, prvo ih umutite viljuškom u činiji, pa ih sipajte u bećarac i sve dobro promešajte.
A napravila sam i jednostavan, brzi hleb, da sve bude po propisu
Sastojci:
- 350 g belog brašna
- 150 g integralnog brašna
- 1 ½ kašičica sode bikarbone
- 1 kašičica soli
- 1 kašičica šećera
- 450 ml jogurta
Pomešati sve suve sastojke, pa postepeno dodavati jogurt, sve vreme mešajući viljuškom. Prebaciti na brašnom posutu radnu površinu i kratko (30 sekundi) umesiti testo u jufku. Prebaciti na pleh obložen papirom za pečenje i posut brašnom, oštrim nožem testo duboko zaseći unakrst i peći u zagrejanoj rerni na 200° C, 30-40 minuta.
Pratite nas i na:
