Ni sama više ne znam koliko prezentacija, treninga i radionica sam održala u svom poslovnom životu, u jednom trenutku sam prestala da brojim jer mi je to nekako postala regularna radna obaveza. Ipak, zapamtila sam sve one koje su bile posebne, bilo zbog prilike, bilo zbog značaja, ali najviše po tome kakve su bile reakcije ljudi, kao i moj unutrašnji osećaj ispunjenosti.

Danas, na Festivalu balkanskih sireva održanom u Mikser House, Porodične gastronomije su se prvi put uživo predstavile kroz kulinarsku radionicu. I, iako za dobru prezentaciju važi pravilo da su ključne tri stvari – priprema, priprema i priprema, a ja se kao i obično, poput štreberke, zaista i pripremila, bila sam uzbuđena kao da mi je prva radionica u životu. Tako to obično i bude kad vam je nešto specijalno važno. To uzbuđenje je samo po sebi pozitivno i podsticajno, a već sa upoznavanjem prvih učesnika preraslo je u neku milinu i toplinu, ono osećanje koje želite da što duže potraje.

Na meniju radionice su bila četiri predjela od plavog sira:

• kruška sa gorgonzolom i orasima,
• salata od pečene bundeve i plavog sira,
• rolnice od pršute sa gorgonzolom i suvim smokvama kuvanim u portu, i
• topljena gorgonzola sa svežim celerom.

„Zasladili“ smo se u preovlađujućem stilu Porodičnih gastronomija – slanim čizkejkom.

Ne znam da li je sreća, ali i učesnici na našoj današnjoj radionici su bili sasvim posebni, sve neka fina, nasmejana lica, otvorene, komunikativne i zanimljive persone. Čovek može samo da poželi da provodi vreme sa takvim ljudima. Bilo je tu i iskusnih kuvarica, još iskusnijih Hedonista, ali i onih koji prave prve korake u kuvanju. Najiskrenije se zahvaljujemo Gordani, Ivani, Jovani, Marku, Stelli, drugoj Ivani, Marijani, Snežani, Silvani, Draganu i Mirjani što su nam svojim učešćem pomogli da uživamo u ovoj radionici i provedemo tih 1,5 h u njihovom društvu.

Zahvaljujem se i organizatoru Festivala, Mikser House na prostoru i opremi, a posebno Maji na ukazanom poverenju.

I na kraju, moram da pohvalim i Anju, koja je na sebe preuzela nezahvalnu a zahtevnu ulogu asistenta. Vredno i sa osmehom nam je prinosila i odnosila tanjire, starala se da sve potrebno imamo, odnosno nepotrebno nemamo, a uz put nas i fotografisala da zauvek zapamtimo, za Porodične gastronomije i mene lično, ovaj sasvim drugačiji dan.

Pratite nas i na:

• 
• 
•