Svakog poslednjeg dana u godini, tako već nekoliko godina unazad, idemo na porodični ručak u Maderu. Ove godine tinejdžerka prvi put putuje sa društvom za Novu, pa smo odlučili da ne iskušavamo sreću (nešto smo sujeverno umislili da nam je ovaj običaj donosi), pa idemo dan ranije. Na ručku pričamo o utiscima iz odlazeće i željama za dolazeću godinu, rezimiramo stare i planiramo nove događaje i zajednička putovanja.
Ove godine se svašta nešto izdešavalo. Mnogo je utisaka, i dobrih i loših. Pečat su ostavili: jedan primitivac (mladi direktor u odelu na široke štrafte, što govori „to nije logično“ kad god se neko ne slaže sa njim), jedan štrojač (desna ruka VIP persone, zadužen da ubije u pojam sve koji bi nešto da promene na bolje), jedan zmijožab (prljav i prefrigan igrač, koji sve ružno što učini drugima opravda rečima „život nije fer“), nekoliko devojčica-poslovnih sponzoruša (one što su spremne na svaki profesionalni kompromis i saginjanje glave da bi sačuvale svoje pozicije).
Ali, pošto su Porodične gastronomije posvećene ljubavi, optimizmu, Hedonizmu i svim ostalim pozitivnim emocijama, još je važnije da spomenem sve one koji su nam i ove godine doneli divne trenutke čiste sreće, prijateljstva i drugovanja, smeha i osmeha, bliskosti, iskrenosti, podrške, brižnosti, dobrote, lepih reči i ljubaznosti, poštovanja i istine. Ljubimo za ove praznike Spomenku, Silvanu i Triču, Gagu, Snežanu, Dejana, Mariju i Martina, Draleta i Nadu, drugu Nadu, Uroša, Anu, Milana, Dragana, Jelenu, još jednu Jelenu, Marinu, Nešu, Srećka, Slobu… Nepomenute članove bliske porodice ćemo ljubiti na predstojećim prazničnim okupljanjima 🙂
A, da, da spomenem i naše divne prodavce sa Kalenića – hvala im na divnim i svežim namirnicama, korisnim savetima i ponekad sasvim posebnom tretmanu 🙂 Naročito se zahvaljujemo Milanu i njegovim ćerkama Bojani i Kristini kod kojih kupujemo ribu i morske plodove, kao i Nemanji i njegovoj baki kod kojih kupujemo povrće.
-
- Milan i Bojana
-
- Nemanja
Današnji recept je u stilu Madere, nekako u isto vreme tradicionalan i moderan.
Sastojci (za 4 osobe):
- 4 batka-karabatka bez koske
- 4 čena belog luka
- 200 ml porto vina
- 4 kašičice brašna
- 200 ml pilećeg bujona
- 50 g sušenih brusnica
- 50 g zelenih maslina bez koštica
- 2 supene kašike balzamiko sirćeta
- 1 supena kašika smeđeg šećera
- 1 kašičica suvog origana
U 50 ml porta razmutite brašno.
Meso posolite i pobiberite i pržite na zagrejanom maslinovom ulju dok ne dobije zlatnu boju sa obe strane (oko 4 minuta po strani). Izvadite i ostavite na toplom. Smanjite vatru, pa u istu masnoću dodajte stišnjeni beli luk i propržite oko 30 sekundi, dodajte mešavinu porta i brašna, ostatak porta, bujon, brusnice, iseckane masline, balzamiko sirće, šećer i origano. Krčkajte, sve vreme mešajući, oko 4 minuta, dok se malo ne zgusne. Vratite meso sa sve sokovima koje je ispustilo i još kratko kuvajte (oko 2 minuta), okrećući piletinu da je sos pokrije sa obe strane.
Mi smo je servirali uz mešavinu kuvanog belog i crvenog pirinča (kuvam ih odvojeno da crveni ne bi obojio beli).
Recept je sa sajta Cooking.com.
Neka bude jos mnogo takvih godina ispred nas…! Ljubim vas! 🙂
🙂
Sta bi moglo da zameni porto?
Mozete da probate sa bermetom. On je malo sladji i gusci od porta, ali bi trebalo da „radi“ u ovom receptu.
Hvala na javljanju i prijatno!