Prošle nedelje, čekajući vesti, ukačim kraj reprize „Moja kuhinja-Moja pravila“ i živa se zgrozim: sudije ocenjuju jela sa „sviđa mi se“ ili „ne sviđa mi se“. Nije mi cilj da ovde uzduž i popreko seciram ovaj šou, da kritikujem koncept, ali ni sudije, jer sudije su (verovatno) vrsni kuvari, stručnjaci za gastronomske užitke. Ja bih rekla da su ovde debelo podbacili producenti. Ne samo da, po našem običaju, a po mom ličnom viđenju, kreiraju jevtin program, pokušavaju da naprave nešto kao „svetski“ al’ ako može sa što manje para, ne ulažu trud u kvalitet (što podrazumeva i obuku sudija za deo za koji nisu stručni), već idu onim utabanim putem „daj narodu što siroviji materijal i eto ti gledanost“. Ali, čak mi nije ni cilj da blatim proizvođače programa, ja sam tek samo puki gledalac, ali, hvala bogu, sa daljinskim upravljačem u posedu, što obilato i koristim. Cilj mi je da se kratko osvrnem na to davanje povratne informacije (fidbeka) u vidu „(ne)sviđa mi se“ i količine gluposti sadržane u tako malo reči.
Problem davanja kvalitetne povratne informacije počinje još u kući kad roditelji na dečije pitanje „zašto?“ odgovore sa „zato!“ (ovo zato ponekad nastave još besmislenijim „dok si pod mojim krovom…“, „jer sam te ja rodila…“ i sl). Onda dolazi škola, čiji program kao da je namenjen obrazovanju mediokriteta, a tako se i većina nastavnika i ponaša. Lazar Džamić je to baš lepo sročio: „Da je Srbija baterija, imala bi samo negativni pol…. Ta negativna kultura je svuda. Glavna funkcija učitelja i profesora kod nas je hvatanje studenata u neznanju, umesto da ih ohrabruju na putu ka znanju; i za život i za polaganje ispita. Srpski pristup na ispitima je traženje razloga da se student obori; engleski pristup je da se nađe način da položi.“ (ceo tekst pročitajte ovde)
Onda taj već ubijeni u pojam, prosečni srpski svršeni đak ili student počne da radi. I ne prođe mnogo bolje u većini kompanija, posebno onih domaćih. Postoji izreka da, iako je moć povratne informacije neprocenjiva, mnogi bi radije pristali da im vade zub na živo nego da svojim saradnicima najiskrenije kažu da li su na dobrom putu. O tome ću možda nekom drugom prilikom.
Kad je gastronomija u pitanju, tu se svašta može reći i oceniti: kreneš od poznavanja kulinarskih tehnika, namirnica, higijene… pa onda pređeš na čula, onim redom kako reaguje naš mozak – od prezentacije i načina serviranja, preko mirisa i ukusa, sve do teksture i ukupnog doživljaja.
U tom kontekstu, red velvet pogača, servirana sa laganom zakuskom od svežeg sira, kuvanih jaja, maslina i malo hrskavog povrća, izgleda potpuno zanosno zbog bogatstva boja na trpezi. Dok se peče, cela kuća zamiriše kao od bilo kog hleba, pa pilićima otvori apetit i počnu da obigravaju oko kuhinje nestrpljivo iščekujući ručak. U ukusu se ne oseća zemljani ton cvekle (kod nas je ova konstatacija na glasanju prošla sa 2:1). Mekana je i sunđerasta, možda joj malo nedostaje hrskavost, ali je zato sutradan bila i dalje vrlo sveža i idealna za sendviče.
Sastojci (za 1 pogaču):
- 2 cvekle
- 1 kašičica suvog kvasca
- 1 supena kašika šećera
- 350-400g brašna
- 1 kašičica soli
- 3 supene kašike rastopljenog putera
Cveklu uvijte u foliju (svaku posebno) i pecite u zagrejanoj rerni na 200° C, oko 45 minuta. Izvadite je iz rerne i ostavite da se dobro ohladi, pa je oljuštite, krupno iseckajte i izblendirajte u pire uz dodatak oko 100 ml tople vode.
U dublju činiju sipajte kvasac i šećer, dodajte 100 ml tople vode i ostavite da odstoji 5 minuta. Dodajte 150 g brašna, so i puter, promešajte i ostavite 30 minuta na toplom da kvasac proradi. Kad je mešavina zapenila, dodajte pire od cvekle i ostatak brašna, pa zamesite meko testo. Vratite testo u činiju, premažite ga sa malo maslinovog ulja, prekrijte čistom kuhinjskom krpom i ostavite na toplom da narasta oko 1 sat. Kratko premesite testo na pobrašnavljenoj površini, prebacite u pleh za pečenje, prstima razvucite da testo ispuni ceo pleh, pa pecite u zagrejanoj rerni na 200° C, 30 minuta.
Izvadite iz rerne, ostavite da se prohladi oko 10 minuta i servirajte uz neku hladnu zakusku ili napravite sendvič sa mladim sirom i krastavcem.
Red velvet bread
Ingredients ( for 1 round loaf of bread) :
- 2 beets
- 1 teaspoon of dry yeast
- 1 tablespoon sugar
- 350 – 400g flour
- 1 teaspoon salt
- 3 tablespoons melted butter
Wrap beets in foil (each separately) and bake in preheated oven at 200° C for about 45 minutes. Remove from oven and allow to cool, then peel, coarsely chop and puree in blender, adding about 100 ml of warm water.
In a deeper bowl put the yeast and sugar, add 100 ml of lukewarm water and let stand for 5 minutes . Add 150 g flour, salt and butter, stir and leave for 30 minutes. When the mixture gets foamy, add the pureed beets and gradually the rest of the flour and knead into a soft dough. Return the dough to the bowl, brush it with a little olive oil, cover with a clean kitchen towel and allow to rise for about 1 hour. Shorty kneed the dough, transfer to the baking tray, press the dough with your fingers to stretch it through the whole baking sheet and bake in preheated oven at 200° C for 30 minutes.
Remove from oven, allow to cool for about 10 minutes and serve with some antipasti or make a sandwich with fresh cheese and cucumber.
